Svi znamo koliko je bitna i izražena gestikulacija kod Italijana, ne samo dok ćaskaju u kafiću već i u veoma formalnim situacijama. Gestovi su deo njihove kulture, baš kao i dobra hrana, umetnost ili moda.
Smatra se da tih gestova ima oko 250, a značenja su vrlo raznolika, pa tako mogu izraziti i bes, lutnju, iznenađenje i sve ostalo šta vam u trenutku padne na pamet.
Možda najpoznatiji gest jeste onaj koji koristi bivši premijer, Silvio Berluskoni, kada izražava nevericu na glupost koju je neko izgovorio.
Postoje i regionalne razlike u gestovima, odnosno u upotrebi gestova. Naime, govor tela izraženiji je u većim gradovima, gde su velike gužve, jer je potrebno više truda da bi se privukla pažnja.
A odakle sve to potiče, zašto se gestovni jezik toliko razvio i ostao u upotrebi? Niko ne može to sa sigurnošću da objasni.
Po jednoj teoriji, gestikulacija se razvila kod Italijana kao tajni jezik sporazumevanja tokom vekovne strane okupacije, od strane Austrije, Francuske i Španije od XIV do XIX veka. U gradovima kao što je Napulj, gestikulacija je bila i način da se označi nečija teritorija. “Da bi privukli pažnju, ljudi su gestikulisali i koristili čitavo telo”, objašnjava profesorka psihologije iz Rima, Izabela Pođi koja se bavi istraživanjem kompleksnog gestovnog jezika u Italiji.
Zanimljivosti o Rimu, Rimljanima i njihovim običajima
Interesantna je istorija i nastanak jednog gesta koji je danas univerzalan: sklopljene ruke u znak molbe ili poznatije kao molitveni stav. Zapravo, poreklo ovog gesta nije religijskog karaktera, kako se može pomisliti. Freske u katakombama pokazuju nam da su se, u prvim vekovima hrišćanstva, vernici molili na kolenima sa otvorenim rukama.
Molitva kakvu znamo danas nastala je iz drevnog feudalnog običaja. Kada bi vazal hteo da uđe u službu nekog feudalca, da dobije zemlju i posed kojim će upravljati, postojao je niz rituala koji se morao obaviti. Tokom te ceremonije, vazal bi, na kolenima, stavio sklopljene ruke između ruku feudalca, i time mu obećavao vernost, odnosno, poveravao sopstveni život svom Signoru i postajao njegov čovek.
5 evropskih filmova idealnih za učenje stranih jezika
Zanimljivo je da čuveni dizajneri Dolce and Gabbana imaju modnu liniju koja je na fotografijama predstavljena tako što manekeni pokazuju neke od čuvenih italijanskih gestikulacija.
Italijanski pisac Italo Zvevo u pismu supruzi sa putovanja Engleskom 1901. godine piše: “Izgleda da sam ljudima ovde jako smešan zbog svoje gestikulacije….. Engleski možeš da govoriš tek kad staviš ruke u džepove.”
Evo nekih interesantnih primera, od kojih su mnogi poznati i nama:
“Un Momento”
U prevodu „Samo trenutak, molim vas“. Ovaj pokret se izvodi pokazujući kažiprstom prema gore. Takođe se koristi pre postavljanja pitanja.
„No, grazie“
U prevodu „ne, hvala“. Ovaj pokret se izvodi tako što se jedna ruka postavi na stomak, a druga ruka treba biti odaljena od grudi sa dlanom okrenutim prema spolja.
„Che furbo“
Pojam „Che furbo“ se koristi za reč pametan na italijanskom jeziku. Ovaj gest pokazuje da određena osoba obavlja određene radnje pametno. Ukazujući prstom na jedno oko prenosi se izraz „Che furbo“.
„Che vuoi?“ „Che cavolo dici?“
Izrazi „Che vuoi?“ i „Che cavolo dici?“ bi se mogli prevesti kao „Šta želiš?“ i „Šta to govoriš?“. Iritacija proizlašla iz određenog ponašanja ili čina je najbolje izražena ovim gestom. Za izvođenje, treba podići ruke iznad prsa, s dlanovima okrenutim prema svome telu. Svih pet prstiju je spojeno, a pokret se izvodi tako što se ruke savijaju u laktovima napred i nazad.
„Eccellente!“
U prevodu “odlično!”. Gest se izvodi tako što poljubite svoja tri spojena prsta (palac, kažiprst i srednji prst).
„Stai attento“
U prevodu „Obratite pažnju!“. Koristeći svoj kažiprst, povučete dno kapka.
„Non mi frega“
Ova izraz se prevodi kao „Baš me briga“. Za izvođenje ovog gesta, treba da pređete spoljnim delom šake ispod brade u smeru prema napred.
Ovo su samo neki od primera najčešćih gestova u italijanskom jeziku. Stoga ukoliko želite da naučite italijanski jezik, predažem da na vreme krenete da se upoznajete i sa gestovnim jezikom.
