Italija je zemlja koja se mnogo čime može pohvaliti, a naročito svojom kuhinjom koja je mnogo više od klasične pice i paste.
Ukoliko ste imali priliku da posetite ovaj raj na zemlji i uživate u draguljima kojima je Italija bogata, sigurni smo da ćete znati da cenite i neke od sledećih specijaliteta koji se samo na prvi pogled čine pomalo bizarnim!
Sanguinaccio Dolce
Sanguinaccio je vrsta italijanske krvavice. Ovaj specijalitet postoji u našoj srpskoj kuhinji, u engleskoj ga nazivaju „black-pudding“, odnosno „blood sausage“ u Americi. Međutim, sanguinaccio dolce nema nikakve veze sa mesom i kobasicama, već se verovali ili ne pravi od svinjske krvi i čokolade!
Ovaj specijalitet se konzumira naročito u vreme nakon Uskrsa i to u većem delu centralne i južne Italije, dok se naročito vezuje za regiju Basilicata.
Ukoliko se budete usudili da probate ovaj delikates od crne čokolade i svinjske krvi, poslužiće vam ga sa savoiardi keksom, tj. sa piškotama ili sa malim okruglim biskvitom.
Zanimljivosti o Rimu, Rimljanima i njihovim običajima
Foto: Wikimedia
Casu Marzu
Čak i za ljubitelje sira, Casu Marzu sir sa Sardinije može biti preveliki zalogaj. Ali ukoliko ste istinskim ljubitelj sira, ne smete zaobići degustaciju ovog ovčijeg sira prepunog larvi.
Možda zvuči užasno, ali Casu Marzu je istinski specijalitet koji se pravi od čuvenog sira Pecorino (ovčiji sir) sa Sardinije. Procedura je vrlo jednostavna i sve što je potrebno da bi nastao sir Casu Marzu je da se u siru nastane larve određene vrste muve (Piophila casei) koje će doslovno fermentisati unutrašnjost sira. Možete pretpostaviti da taj proces fermentacije podrazumeva da se larve hrane sirom i da je „rezultat“ hranjenja larvi baš taj tajni sastojak ovog sira. Ceo proces traje i do nekoliko meseci zato verujete da ukoliko vam ponude da probate ovaj specijalitet to je posebna čast.
Ono što vas očekuje jeste odsecanje gornje kore sira kako bi se otkrila mekana sredina prepuna larvi. Tradicionalno ovaj sir se jede uz neku vrstu tanke tanke pogače koja više liči na tortilju (pane carasau). Zasigurno ovaj delikates nije za one sa slabim stomakom, budući da lokalci često ovaj sir jedu zajedno sa larvama, dok su te iste larve u mogućnosti da „skoče“ čak i do 15 cm u vazduh dok vi pokušavate da ih pojedete.
Naravno proizvodnja i konzumacija ovog sira nije baš „legalna“, u smislu da se danas kosi sa zakonima i standardima o higijeni i ishrani koje je uvela Evropska Unija, ali isti ti zakoni zabranjuju i upotrebu kamenih peći za picu i proizvodnju nekih domaćih lokalnih vina od maline i specijalitete od magarećeg mesa. To najjednostavnije znači da Casu Marzu nećete pronaći u lokalnom supermarketu, već je prilika da probate ovaj sir istinska čast koju će vam učiniti lokalci na Sardiniji.
Casu Marzu jeste najpopularniji sir sa „crvima“ (larvama), ali postoje u Italiji još neki primerci kao što je Gorgonzola coi grilli u Liguriji i Saltarello u regiji Friuli.
Agretti
Agretti ili barba di frate (fratarska brada) je još jedan malo poznat italijanski specijalitet. Nakon prethodnih težih ukusa, pomislićete da malo zeleniša nije na odmet.
Ne dozvolite da vas ime odbije od želje da probate ovaj zeleniš koji je izrazito sočan i ima blago zemljani ukus. Agretti je specijalitet sam po sebi budući da ga je jako teško nabaviti. Ova biljka raste isključivo u Umbriji i Laciju i to na malom području zemljišta koje se navodnjava slanom vodom. Kako bi bio još veća retkost, može se pronaći samo tokom kratkog vremenskog perioda u proleće.
Priprema je jednostavna, blanširana fratarska brada proprži se na brzinu u tiganju sa maslinovim uljem i limunovim sokom. Oni koji su probali, garantuju specifičan i prijatan ukus.
Upotreba ovog povrća u ishrani nedavno je modernizovana, dok se istorijski gledano ova trava koristila za pravljenje sapuna i stakla u koje se dodavao pepeo ove biljke!
Foto: Wikipedia
Lardo di Colonnata
Volite li italijansku pršutu ili slaninu? A da li biste probali Lardo di Colonnata, čist komad svinjskog sala? Zvuči ne toliko slasno, ali ovo je pravi specijalitet u Italiji. Čisto svinjsko salo sa začinima služi se širom Italije ali najčuvenije je ono iz toskanskog grada Colonnata (pored grada Carrara).
Ovo je pravi specijalitet blagog ukusa i neće vas iznenaditi ako ga opišu kako „sapunast ukus“. Iako se ne preporučuje često konzumiranje ovog delikatesa (radi se o čistom salu gde 4 parčeta imaju više od 700 kalorija), ukoliko ga probate odlično ide uz neko dobro italijansko vino.
Foto: Wikipedia
Pani ca meusa
Pani ca meusa, jedno od najpoznatijih ali i najgroznijih specijaliteta „brze hrane“ na Siciliji. Pani ca meusa, što na sicilijanskom dijalektu znači „hleb sa slezinom“, sastavni je deo sicilijanske kuhinje već vekovima. Ovaj „sendvič“ možete pronaći u velikom broju lokala u Palermu.
Slezina se kuva pre nego što će biti isečena u duge kriške i pržena u velikim šerpama. Tako pripremljena servira se između u mekanom belom hlebu uz kremasti ricotta i cacciocavallo sir.
Ovaj sendvič će vas držati tokom celog dana dok lutate starim kamenim ulicama Palerma, a što se tiče ukusa malo je specifičan, podseća na džigericu ali ne u potpunosti, takođe očekujte vrlo žilavu teksturu.