Već preko 150 godina život u britanskoj prestonici nezamisliv je bez metroa. Sredinom devetnaestog veka advokat i poslanik u Parlamentu, Čarls Pirson pokrenuo je ideju o podzemnom vozu i sproveo je kampanju za izgradnju tunela. Na dan otvaranja, 10. januara 1863, oko 30.000 ljudi vozilo se novim vidom gradskog transporta.
U početku su korišćene parne lokomotive, naravno, a poslednja takva „penzionisala” se iz londonskog metroa tek 1961. godine. Celokupna mreža dugačka je oko 400 kilometara, a vozovi je prelaze prosečnom brzinom od 30 kilometara na sat, uključujući stajališta. Najviše se koristi Vaterlo stanica – tokom špica njom prođe oko 57.000 putnika, što na godišnjem nivou iznosi oko 82 miliona. Treći avgust 2013, kada su Olimpijske igre bile u toku, biće zapamćen kao najprometniji do sada – podzemna je imala 4.4 miliona putnika.
Da li ćete verovati da je procenat putnika koji se vozi bez važeće karte manji od 10 odsto? Pitam se, koliko njih je poreklom iz Srbije 🙂
Ime za ovu železnicu postalo je Underground 1908. godine, kada su se natpisi sa tim nazivom pojavili na stanicama. Prepoznatljivi logo Andergraunda zove se roundel i sastoji se od crvenog kruga sa plavom prečkom i natpisom Underground.
Isti takav logo sa natpisom Mind the gap nalazi se na samim stajalištima, dok se ista poruka može čuti preko razglasa. To je upozorenje putnicima da obrate pažnjuna „procep” između platform i ulaza u vagon.
Nadimak podzemne u Londonu je Tube, što znači ono što mislite da znači – tuba, cev, a potiče od oblika tunela kojima se vozovi kreću. Ovaj nadimak je veoma star i datira od kraja devetnaestog veka.
Od juna 2008. alkohol je zabranjen, kako u podzemnoj, tako i u celokupnom gradskom prevozu u Londonu, a od 2003. godine ulični svirači moraju imati dozvolu za sviranje u Tjubu.
A da muzika olakšava probleme govori i podatak da je Londonska podzemna železnica 2005. najavila da će na određenim stanicama puštati klasičnu muziku kako bi sprečili mlade da na istim besposličare i gluvare.
Nisu samo ljudi problem, već i životinje. Procenjuje se da u podzemnoj mreži živi oko pola miliona miševa, a zapanjujuće je da postoji i posebna (autohtona?) vrsta komarca koja napada putnike i genetski se razlikuje od rođaka koji žive na površini.
Tokom Drugog svetskog rata tuneli su poslužili kao podzemna skloništa za ljude i blaga Britanskog muzeja, ali i kao fabrika ratnih letelica. Tom prilikom posebni vozovi noću su dovozili hranu, čaj i kakao. A znate ko se rodio 13. februara 1944. u tunelu Tjuba? Američki voditelj Džeri Springer!
Ko se sada vozi podzemnom? U nastavku slede neki od portreta koje je napravio fotograf Brendan Doerti prošle godine u čast 150. godišnjice potojanja londonskog Andergraunda. Slike fantastično prikazuju mladei stare starosedeoce i imigrante, koji svi zajedno čine savremeni kulturni mozaik britanske prestonice.
1. Kentish Town
2. Baker Street
3. Finchley Road
4. Brixton
5. Mornington Crescent
6. Wood Lane
7. Camden
8. Upton Park
9. Fairlop
10. Piccadilly
11. Hounslow Central
12. Oxford Circus
13. Wembley Park
14. Tooting Broadway
