Čime god da se u današnje vreme bavite, nedostatak vremena je nešto sa čim se sigurno svakodnevno suočavate. Živite brzo, stalno ste izloženi stresu, svaki dan sa sobom nosi milion obaveza sa kojima jedva uspevate da se izborite. Neprekidno se vrtite u krug, što bi rekao Mika Antić: „Ja sam mislio da ću ići pravo dok se ne pretvorim u lenjir, a našli su me u krugu.”
Ukoliko uspete da izađete iz tog „začaranog” kruga, u koji ste, verovali ili ne, sami sebe upleli, rešićete se tog neprijatnog osećaja da ništa ne možete da stignete i da ni za šta nemate vremena.
Radi lakšeg i boljeg organizovanja dnevnih aktivnosti neophodno je da napravite dobro osmišljen plan. Kada je sve ono što želite da odradite zapisano, i kada po stavkama odrađujete sve ono što treba, sve izgleda mnogo jednostavnije i manja je verovatnoća da se „izgubite” u moru obaveza.
Najbolji način da se organizujete jeste da korektno sastavite svoju to do listu. Evo nekoliko saveta kako da je sastavite, ali i koristite.
Prvi korak je, inače u svim oblastima popularan, brejnstorming. Ispišite bez ikakvog reda sve stavke koje treba da odradite za sutra. To možete raditi na listu papira, svom planeru ili na zasebnim karticama i to tako da na svakoj ispišete po jednu obavezu.
Sledeći korak je procena raspoloživog vremena za obavljanje tih aktivnosti. Pored svake aktivnosti koju ste prethodno ispisali, napišite koliko vremena vam je potrebno da je realizujete po vašem mišljenju. Ovo treba odraditi pažljivo, jer se vrlo lako može dogoditi da pogrešite u proceni i tako umanjite svoju produktivnost kasnije. Zato je uvek mnogo bolje da ostavite više vremena za neku aktivnost. Tako možete izbeći eventualne frustracije ako nešto ne stižete. Još jedna prednost je i da ukoliko završite pre nego što ste predvideli, ostaće vam malo slobodnog vremena.
Nakon što odredite vreme za obavljanje svake od stavki na vašoj listi, napišite koliko vremena imate na raspolaganju tog dana, pa u skladu sa tim, napravite plan.
Treći korak je pravljenje liste prioriteta. Imajući u vidu raspoloživo vreme, odredite šta vam je najvažnije da odradite za taj dan. Svoje prioritete ćete najlakše odrediti ako svoje aktivnosti grupišete po važnosti pod A, B i C, počevši od najvažnije.
Sledeći korak je precrtavanje stavki koje ste odradili. Nakon toga prelazite na naredne ili dodajete nove. To vam može biti zanimljivo, a osim toga, izuzetno je praktično.
Poslednji korak je procena uspešnosti. Najpre pregledajte sve aktivnosti A prioriteta. Ukoliko imate mnogo neodrađenih A stavki, znači da niste bili isuviše vredni. Potrudite se da to popravite narednog dana. Ukoliko su sve precrtane, preimenujte aktivnosti B (ako ih je ostalo) u A i onda ćete dobiti nove prioritete. Ukoliko ste se baš potrudili da ispoštujete tajming i prioritete, onda vam je moguće ostalo vremena i za one najmanje hitne aktivnosti.
Nemojte da vas brine ukoliko isprva ne uspete da ispunite plan. Bitno je da jednom krenete sa organizovanjem svojih obaveza, a uspeh će, kao logičan ishod, doći vremenom.
