Biti profesor je ranije bilo jedno od najodgovornijih i najelitnijih zanimanja. Profesorima su se obraćali sa dubokim poštovanjem. Danas, kada se svet znatno promenio, i zanimanja ljudi postepeno su dobila drugi oblik. Nekadašnja prestižna zanimanja su istisnuta modernijim i profitabilnijim. Tako i ova profesija nije odolela promenama. Uprkos svemu, i dalje verujem da je ovo zanimanje jedno od najplemenitijih.
Kao profesor koji radi sa decom, susrećem se sa različitim izazovima svakog dana. I, verujte na reč,nikada nije dosadno. Svaki dan je začinjen nekim novim dečijim biserom, komentarom ili događajem. Deca uvek žele nešto da ispričaju, pitaju, provere, šapnu na uvo… I uvek iznova shvatam da biti profesor podrazumeva mnogo različitih uloga. Mi smo vaspitači, roditelji, pedagozi, glumci, pevači ali i neizmerna podrška i prijatelji, rame za plakanje. Pitam se kako nam polazi za rukom da odigramo toliko uloga u toku samo jednog dana?
Nije lako, naravno. To mi profesori najbolje znamo. Ali, na kraju svakog dana shvatimo da smo učinili toliko toga dobrog za decu i da će nam ona to zasigurno i vratiti. Svaka dečija izgovorena reč na stranom jeziku, svaka pesmica i rečenica nas čini ponosnim na trud koji ulažemo svakodnevno. Taj osećaj je nezamenljiv. Često poredim profesorsko zanimanje sa glumačkim. Profesori, kao i glumci, imaju nastup, pevaju, igraju i glume a svakako moraju znati da zabave i nasmeju. Na kraju i jedni i drugi dobijaju “aplauz“. Profesori dečiji osmeh i zadovoljne roditelje, a glumci ovacije na sceni.
Ono što, po mom mišljenju, izdvaja rad sa decom od ostalih je to da nam deca uloženi trud vrate višestruko. A to nam daje satisfakciju da se još više trudimo i da verujemo u njihove sposobnosti i talente.
Sa decom je iskrenost zagarantovana, pa se često i sama smejem šta sve čujem od tih malih, pametnih ljudi. Shvatam da je njihova percepcija uslovljena načinom na koji i sami doživljavamo svet. Deca će uvek pamtiti obećanja očekujući da ih ispunimo. S pravom će se naljutiti ako se prema nekome ponesemo nepravedno i uvek će zahtevati da svi budu jednaki. Kad se naljute, brzo će zaboraviti sve neprijatnosti i nastaviti kao da ništa nije bilo. Za razliku od sveta odraslih, dečiji svet je bezbrižniji i veseliji.
Mnogo toga možemo da naučimo od dece. Ponekad se pitam ko je kome profesor i ko od koga uči. Ja još uvek učim od dece. Svaki dan. A vi?
