Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Komunikativno kompetentni ili ne

Napisao/la: Posted on

Malo je ljudi koji u svakodnevnoj komunikaciji razmišljaju o tome koliko je način na koji govore prilagođen situaciji u  kojoj komuniciraju. Ipak, to je nešto na šta ne bi trebalo samo lingvisti da obraćaju pažnju. Korišćenje odgovarajućeg  jezika, konkretnije stila izražavanja  u određenim situacijama, podjednako je važno kao i znati odabrati odgovarajuću odeću.

Svi znamo da je potpuno neprimereno da se na roditeljskom  sastanku  svog deteta pojavimo u kupaćem kostimu, kao i da je potpuno besmisleno da odemo na spavanje u fraku ili satenskoj haljini i salonkama. Opšte je uvreženo mišljenje da odeća koju nosimo govori mnogo o našem karakteru. Isto tako, način na koji govorimo ostavlja veoma važan, ponekad i presudan utisak o našoj ličnosti. Shodno tome, bilo bi izuzetno neprimereno da se šefu obratimo sa: „´De si, brate, šta ima?”; a ako bismo svog prijatelja pozdravili sa: ”Dobar dan, gospodine Miloše, poštovanje”, verovatno bi pomislio da se šalimo ili da sa nama nešto nije baš u najboljem redu. Odgovarajuća situacija uslovljava i odgovarajući ton, odgovarajući odabir reči, kao i odgovarajuće rečenične konstrukcije. Veoma je važno da se  govor prilagodi i sagovorniku (njegovim godinama, profesiji, polu, obrazovanju itd.), bilo da je u pitanju formalna ili  neformalna komunikacija.

Bilo bi zaista besmisleno detetu objasniti da ga upisujemo u vrtić da bi se socijalizovalo ili  integrisalo u  grupi svojih vršnjaka. Bilo bi logičnije da taj rečnik  koriste dva odrasla sagovornika koji pričaju na neku socijalnu ili političku temu. Takođe bi se smatralo neprofesionalnim  da se u najavi za neku TV emisiju kaže da će političari “ćaskati” na temu poboljšanja uslova rada u firmama u celom regionu. To zvuči, neozbiljno, a pomalo i ironično. U ovom slučaju bi reč diskutovati bila pogodnija. Tu bi trebalo skrenuti pažnju na odgovarajuću upotrebu žargona. Negde je upotreba žargona čak i vrlo poželjna (integrisanje u okviru grupe slične starosne dobi, iste profesije, interesovanja…), ali ukoliko se koristi u neprimerenoj situaciji, to može biti uvredljivo i vrlo lako izazvati neprijatnosti. Zamislite reakciju svog poslovnog partnera na jednom poslovnom sastanku ukoliko mu u razgovoru kažete da se „istripovao“ umesto da je nešto pogrešno shvatio. Verovatno je da biste teško postigli neki dogovor jer bi stekao utisak da ste neozbiljni i stoga nepodobni da ostvarite poslovnu saradnju. Sa žargonom bi takođe trebalo biti oprezan, posebno kada je reč o komunikaciji sa strancima koji uče srpski jezik kao strani. Oni su po pitanju razumevanja ove varijante jezika izuzetno osetljiva kategorija. Uzmimo kao primer da je Vaš cimer početnik u učenju srpskog jezika i da mu se obratite sa rečenicom: „Slušaj, matori, moraš večeras negde da zapališ, imam ribu na gajbi.“ Ostao bi potpuno zbunjen jer mu sigurno ne bi bilo jasno zašto mu se obraćate sa „matori“ kada ima 22 godine, niti kakva je to riba i na gajbi od čega, ako on tu nešto mora da zapali. Ono što je najvažnije, ne biste postigli željeni cilj (da on ode iz stana da biste Vi ostali sami sa svojom devojkom), jer Vas gotovo sigurno ne bi razumeo.

Stoga je veoma važno voditi računa o tome sa kim i kako razgovarate. U tom slučaju ćete nesmetano komunicirati sa različitim sagovornicima, izbeći ćete nesporazume, a pritom ostaviti utisak odmerenosti i biti, lingvistički rečeno: komunikativno kompetentni.

Podeli: