Budući da su nam pristigli praznici, to jest da je sezona darivanja, ne bi bilo loše podsetiti se ko nam sve to može doneti poklone ovih dana.
Oni koji poštuju verske običaje znaju da se tri nedelje pred Božić slave Detinci zatim Materice i konačno Oci, kada se praktikuje vezivanje, a zatim simbolično otkupljivanje slobode darovima. Samo vezivanje simbolizuje čvrste porodične veze, uzajamno poštovanje i mir. Takozvano otkupljivanje ističe osobinu štedljivosti, istrajnost u vrlinama i sva dobra dela učinjena tokom godine sumirana u tom danu.
Od koga još očekujemo darove?
Sent Nikolas ili Senta Kloz (eng. Santa Claus) naziv je za Svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke do Skandinavije, i u ovim oblastima se pre nekoliko vekova raširio taj divni običaj da roditelji na dan Svetog Nikole daruju decu, govoreći da im da te poklone donosi sam svetac, koji im je dar ostavio dok su spavali. Njegov prethodnik je vrhovno pagansko požanstvo, Odin, o kojem se pričalo da vodi grupu lovaca preko neba za vreme germanskog praznika Jola. Verovalo se da jaše osmonogog konja po imenu Slepnir. Deca bi ostavila svoje čizme napunjene šargarepama, slamom ili šećerom kod dimnjaka da ih pojede Slepnir. Odin bi zatim nagradio dobrotu te dece zamenivši hranu za Slepnira poklonima ili slatkišima. Ulogu darivanja sa dolaskom hrišćanstva preuzeo je Sveti Nikola. Budući fleksibilan i nevezan za crkvu i njen kalendar, ovaj običaj se postepeno preneo i na Božić, vreme kada se kiti jelka.
Što se tiče prvoslavnog, kod nas najviše slavljenog sveca, Svetog Nikole, koji je tokom desetog veka postao najpopularniji narodni svetac u Vizantijskom carstvu, veruje se da je on zapravo razdelio svoje bogatstvo siromašnima i da je odatle poteklo darivanja za Božić a i Novu godinu. Sveti Nikola je čudotvorac i zaštitnik dece, siromašnih, putnika i moreplovaca. Poznata priča vezana za ovog sveca jeste ona o čarapama-vrećama, koja je kasnije bila povod da Božić Bata donosi poklone u vreći-čarapi, kako mnogi veruju.
Naime, u Grčkoj, u blizini roditeljske kuće Sv. Nikole, živeo je čovek, nekad bogat, ali je izgubio carsku službu i sav imetak. Imao je tri kćerke, koje bi se mogle udati, ali nije mogao da im obezbedi miraz. Nesrećni otac odlučuje se na užasan potez – da trguje lepotom i mladošću svojih kćerki ne bi li se tako domogao novca. One su se pomolile Bogu da ih izbavi od tog zla i spasi njihovu dušu, čast i poštenje. Sveti Nikola je sve to doznao, pa je uzeo čarape-vreće, napunio ih je zlatnicima, i noću tajno došavši do kuće, ostavio ih je na prozoru. Kćerke su ujutro našle čarape a u njima zlatnike i njihovoj sreći nije bilo kraja, jer su bile spašene.
Otkuda Deda Mraz?
On je, veruje se, nastao u 19. veku, u Rusiji. Pre toga su Rusi pripovedali o starcu koji nosi zimu i mraz a mogao je čak i da zaledi ljude kao i da nagradi poštenje i dobrotu. On je polako prerastao u krajnje pozitivnu ličnost, nalik svetom Nikoli ali po imenu ,,Ded Moroz“. Takođe je donosio dobroj deci darove za Božić i vrlo brzo su široke narodne mase prihvatile ovu ličnost. Nakon Boljševičke revolucije u Rusiji, izrečeno je da Ded Moroz više ne dolazi za Božić, već za Novu godinu.
A šta se u međuvremenu dešava sa srpskim Božić Batom?
On takođe nastaje u 19. veku i navodno ga imaju samo Srbi. Za nekoliko generacija od njega je stvorena nova srpska mitološka ličnost. Mnogima je poznata božićna pesmica koja glasi „Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…“. Verovalo se da mali Bog, Božić, stiže spolja, trupće, stresajući tako sneg sa nogu. Takvo truptanje nazivalo se bâtanje. Upravo je od tog arhaičnog glagola bâtati tj. truptati nastao naziv Božić Bata. On na glavi nosi tamnu šubaru, preko leđa kožni gunj a na ramenu džak pun raznih poklona kao što su: drvene igračake, suve šljive, orasi, vunene kape, rukavice ili prsluci. Shodno periodu posta i uzdržavanja kao i uslovima života, pokloni su bili skromni. Božić Batu bi najčešće odigrao domaćin, tj. najstariji u porodici.
Taj običaj se aktivno poštovao u Srbiji sve do Drugog svetskog rata, a sa dolaskom komunizma preuzeli smo Deda Mraza od Rusa (da podsetimo – Ded Moroz ili od milošte Deduška Moroz).
Prešavši u kapitalizam, i nas, kao i veliki deo planete, posećuje Koka Kolin Deda Mraz (eng. Santa Claus) koji živi na Severnom polu sa Gospođom Mraz, pomoćnicima patuljcima i letećim irvasima kojih je najpre bilo osam a kasnije devet. Postao je simbol ove kompanije i sinonim darivanja tokom novogodišnjih praznika.
I na kraju još jedno pitanje: Da li nam je bitnije ko donosi darove ili ono šta dobijamo?