Stigao je decembar , sa njim i sećanje na jednu divnu zimu i na jedan divan grad- Berlin. Da, Berlin je zaista divan grad, u koji se čovek zaljubi na prvi pogled. Iako nisam ljubitelj snega, zime, minusa, kapa i ostale zimske opreme, Berlin mi je pokazao da i zima u gradu može da izgleda savršeno, da minus može da se pretvori u plus uz par gutljaja vrućeg vina i da šetnja snegom može biti romantična.
Jutros, kada sam ustala i pogledala kroz prozor, videla sam i prvi sneg. Skuvala kafu, smestila se pored tople peći i dozvolila mislima da me vrate u ne tako davnu 2010. i moju zimsku posetu Berlinu. Na put smo krenuli 28.12. pred Novu godinu, naravno autobusom, jer moj strah od visine mi ne dozvoljava da letim avionom. Da, put je bio izuzetno naporan, ali svi grčevi se zaboravljaju kada se kroči na tlo Berlina. Stigli smo u ranim jutranjim časovima. Nakon smeštanja u hostel, usledila je prva šetnja gradom.
Rajhstag (Reichstag) – veličanstveno zdanje okruženo snegom, a kažu da se najbolji pogled pruža iz staklene kupola, koja je otvorena za posetioce. Nažalost , nismo uspeli da se prijavimo i da uživamo u divnom pogledu, ali smo napravili odlične fotke za uspomenu.
Noge nas dalje nose do Brandenburške kapije (Brandenburger Tor), simbola Nemačke. Pripreme za doček su bile u toku: pripremala se bina, svi su bili u žurbi. Oko kapije mnogo turista i mnogo uličnih umetnika, različito kostimiranih, najviše u američke i sovjetske vojnike koji simbolizuju ne tako davnu istoriju Berlina. I naravno slikanje sa njima-moj dragi uz ruskog, ja uz američkog vojnika. Sa istočne strane od Brandenburške kapije nalazi se Pariški trg (Pariser Platz), koji takodje vrvi od turista, a nadalje se pruža bulevar Pod lipama (Unter den Linden). Polako se spuštalo veče i tada je bulevar dobio potpuno novi sjaj, ukrašen lampionima, svetiljkama. Sve je delovalo kao iz bajke-sneg, zima, voljena osoba i osvetljenje. Od tada je šetnja snegom za mene romantična. Malo predaha u nekom od lokalnih kafića u bulevaru, uz čuveno pšenično pivo Berliner Weisse.
I narednih dana naš program je bio ispunjen šetnjom gradom, upoznavanjem njegove istorije i ispijanjem čuvenog berlinskog piva. Uz pivo uvek dobro ide kobasica, zato ako se nadjete u Berlinu ne propustite da probate kobasicu sa karijem (Currywurst), specijalitet grada. Ulica 17. juna, duga oko 2 km, bila je zatvorena za saobraćaj i ispunjena različtim štandovima, na kojima se moglo naći sve i svašta. Zastali smo na jednom od štandova, da pogledamo neke šubare, prodavac je bio Turčin i naravno da štand nismo napustili praznih ruku, jer Turčin je to. I to uz obavezno cenjkanje. U ovoj ulici možete videti spomenik ruskim borcima u II svetskom ratu, a ako idete do samog kraja možete videti i spomenik Siegessäule. Prevoz u Berlinu je odlično uređen i zaista brzo možete doći do željenog mesta. A naše sledeće odredište-ostaci Berlinskog zida ili tzv East Side Gallery, najveća izložba grafita na otvorenom. Neki od poznatih grafita, ispred kojih je uvek najveća gužva za slikanje su bratski poljubac između Gorbačova i Honekera, trabija koji razbija zid i mnogi drugi. Ostali smo uskraćeni za sliku ispred trabija. Uvek možete sami da obiđete galeriju za dž ili da angažujete vodiča i platite oko 10 evra. Pošto smo bili inspirsani nekim istorijskim duhom, odlučili smo da posetimo Muzej zida (Mauermuseum), koji se nalazi odmah pored nekadašnjem prelaza iz zapadnog u istočni Berlin-Chekpoint Charlie. Obavezno posetite ovaj muzej jer moći će te da vidite slike i pročitate priče ljudi koji su deo te mračne berlinske istorije.
Jedan dan smo odvojili za posetu Ostrva muzeja (Museuminsel). Zaista je potrebno odvojiti jedan dan. U muzejima se nalazi pravo blago istorije, poput statue boginje Nefertiti. A onda se iz antike možete preseliti u socijalizam, u posetu muzeju DDR-a. Iako smo bili malo umorni, nastavali smo šetnju do Aleksandrovog trga (Alexander Platz), centra nekadašnjeg istočnog Berlina, nazvanog po ruskom caru Aleksandru I. Na njemu možeti videti i posetiti televizijski toranj (Fernsehturm) i ako nemate strah popnite se gore i uživajte u pogledu. Ja nažalost nisam.
Hteli smo da vidimo i malo modernog i luksuznog Berlina, pa smo se uputili ka Potsdamerskog trgu (Potsdamer Platz). Mnogi kažu da taj deo podseća na Njujork. Moguće. Ovde je sav luksuz na jednom mestu. A obavezno posetite i ulicu Ku’damm, ako ste željni šopinga.
Mnogo toga smo posetili i doživeli, a upoznali samo jedan deo Berlina. Najlepši deo našeg čarobnog putovanja je bio doček Nove godine ispred Brandenburške kapije. Uz šampanjac, temperaturu oko nule, mnogo ljudi, neverovatan vatromet i glas tadašnjeg pobednika nemačkog izdanja X – Faktora ušli smo u tada novu 2011. A posle ponoći se na bini pojavio Mič Bjukenon, poznati lik iz nekada popularne serije Baywatch i uz ritmove njegove pesme (ne mogu se setiti koja je u pitanju) zahinjali kukovima. Bilo je još izvodjača i atmosfera je bila fantastična.Ostali smo do ranih jutarnjih časova, posla dva dana usledio je povratak kući. Ostalo je i obećanje – Berlin, bis bald!
Sneg i dalje pada, nekim umerenim intenzitetom, spustio se mrak. A kako li je sada u Berlinu?
Pogledajte utiske našeg polaznika o kursu nemačkog jezika u EQUILIBRIO – Obrazovnom sistemu:
