Ako ste nekad (a verovatno niste) držali časove nemačkog, i ako ste nekad na prvom času postavili pitanje đacima šta znaju od nemačkog jezika (a verovatno niste) mogli ste da čujete sledeće odgovore: „Guten Tag! (dobar dan), Guten Abend (dobro veče), Ich heisse… (ja se zovem), Wurst (kobasica), Bier (pivo), Wasser (voda), Schnaps (rakija), Fussball ili Bundesliga(fudbal). ” Nakon toga se obavezno pomene čitav niz nemačkih fudbalera, počev od Bekenbauera, preko Lotara Mateusa do uvek intrigantnog Švajnštajgera. Nezaobilazne su i automobilskie marke, kao što su Mercedes, Porše, Audi, BMW (poneki su čak i znali šta znači ova skraćenica – Bayerische Motoren Werke). Opšte poznate su i reči: Gastarbeiter (Gast-gost, Arbeiter – radnik), Partisanen ili dopunjeno: Partisanen im Kukurusen!, kao i ostale sentence iz partizanskih filmova, npr. Halt! (stoj), Ausweis (lična karta), Los! (hajde, kreni), Nicht schiessen! (ne pucaj/-te) itd.
Sve ovo profesora nemačkog jezika može navesti na razmišljanje o tome koje se sve nemačke reči koriste u srpskom jeziku i u kom značenju.
Jedan od poznatijih primera svima koji počinju da uče nemački je razlika između Stecker(utikač) i Steckdose (utičnica tj. šteker). Česta greška je i mešanje srpskog i nemačkog značenja reči Regal: u nemačkom znači „polica”, u srpskom „ormar” tj. „regal”. Potom: „ liferovati ”– u srpskom u značenju nekoga „otkačiti”, u nemačkom (liefern) znači „isporučiti”. Srpska reč „gilipter” potiče od nemačke reči Geliebter, što na nemačkom znači „ljubavnik”, a kod nas „nezrelu, neiskusnu, mladu osobu muškog roda”. Još jedan sličan primer je reč „frajer”, koja potiče od nemačke reči Freier (frei-slobodan,-a,-o; Freier– muškarac, koji je slobodan, ali je u žargonu neko ko plaća za ljubav), a u srpskom jeziku označava nekog „kul tipa”. Prema tome, treba biti oprezan kada se pravi paralela između srpskog i nemačkog, pogotovo na početku učenja, jer ono što se pogrešno zapamti kasnije se teško ispravi.
Ipak, ovi primeri su uglavnom usamljeni i većina reči koje smo preuzeli iz nemačkog ima slično, ako ne i isto značenje. Primer za to su na primer: reč „maher”, koja potiče od nemačkog glagola machen– „nešto raditi” i imenice Macher-„osoba koja sve što započne sprovede sa uspehom do kraja”; reč „švercer” potiče od reči Schwärzer, koja se koristi u bavarskom i austrijskom dijalektu i znači isto što i u srpskom. Dalje reč iz slenga „šmugnuti (pobeći, nestati)”, dolazi od nemačke reci schmuggeln, što takođe znači „švercovati”. „Šteber” ima isto značenje, ali ne i glagol „štrebati”, što bi u nemačkom značilo „stremiti ka nečemu”.
Takođe bi bilo zanimljivo napomenuti i koje su to reči koje se danas koriste u nemačkom, a preuzete su iz slovenskih jezika: Vampir, Grenze (granica), Horde, Pogrom, Robot, Steppe(stepa), Stieglitz (štiglić), Kukuruz, Palatschinke (palačinka), s tim da se dve poslednje češće koriste u austrijskom dijalektu.
Zanimljivo bi bilo pomenuti i jedan istorijski događaj. Prilikom istorijske posete Berlinu 1963. Džon Kenedi je izjavio: “Ich bin ein Berliner“, čime je hteo da izrazi solidarnost sa nemačkim narodom, konkretno sa zapadnom Nemačkom. Međutim, izjava je kasnije postala poznata kao lapsus jer „ein Berliner“ moze da se protumači i kao „Berlinac”, ali i kao „krofna”.
