S pravom se televizija i internet i sve što oni mogu da pruže, spominju kao dragocena pomoć pri učenju engleskog jezika. Oni to zaista i jesu. No, ponekad smo preumorni od sedenja pred televizorom. Leđa i oči bole od višečasovnog i višednevnog sedenja pred kompjuterom i surfovanja internetom. Nije li tako?! Možemo li da se odmaramo i odmarajući se uživamo u lepoti reči? Da ležimo u mraku, a da imamo utisak da gledamo televiziju jer mrak postaje platno za najživopisnije boje? Rekli biste da možemo? Zvuči Vam poznato, ali ne možete da se setite kada ste poslednji put imali takav osećaj?! Volela bih da pričamo o radio dramama.
Ima nešto u našoj prirodi zbog čega volimo priče. Snovi su ništa drugo do priče koje nam mudriji deo nas priča dok spavamo. Kao mali uživali smo u pričama za laku noć i iznova ih proživljavali kao da ih svaki put slušamo prvi put. Ljudi koji se okupljaju posle napornog dana odmaraju se pričajući i slušajući priče. Devojke vole momke koji imaju „žvaku“. Volimo filmove, jer su to ništa drugo do interesantno ispričane priče. Idemo u pozorište, čitamo knjige, stripove, pisma, nalazimo se sa drugaricom jer ima nešto da nam priča.
Ipak, čini mi se da radio drame najviše podsećaju na ono vreme kada su nam čitali priče za laku noć. Ugasiš svetlo, legneš, zatvoriš oči, načuliš uši i pustiš se. Kreneš na divno putovanje prepustivši se rečima da te vode kroz svet živih boja oslikanih na platnu tvojih zatvorenih očnih kapaka. Mnogo volim taj osećaj. Svaka se reč, svako slovo, udah i promena boje glasa prosto doživi. Nema toga dok gledamo filmove, pri čemu ne želim da umanjim lepotu sedme umetnosti u kojoj takođe uživam. Doživljaj je prosto drugačiji.
Ako biste voleli da se podsetite tog osećaja, a da pri tom aktivirate i upotpunite svoje učenje engleskog jezika, toplo Vam preporučujem BBC Radio 4! Ljudi koji adaptiraju najveće svetske klasike za radio medij, poznati glumci koji govore tekst na način da Vam neke od njihovih rečenica, tj. način na koji su ih izgovorili, dugo odzvanjaju u ušima i na kraju postanu deo Vas, poneki zvučni efekat – sve to zajedno čini da svaka odslušana drama bude neponovljivo iskustvo. Putovaćete Engleskom kroz najrazličije njene epohe ili ćete pak slušati govor američkih crnaca – izbor je samo Vaš.
Čini mi se….ne, sigurna sam da lepota kazane reči može, pre u radio drami nego na filmu, biti doživljena u svoj svojoj punoći. Doživite i nečiji strah i zaljubljenost i osetite ko stoji blizu Vas, a ko je daleko, ko je ljut, a ko samo što ne zaplače. Govoreći, ti glumci grade svet oko Vas i pomažu Vam u učenju engleskog jezika. Prolazite sa njima sve tuge i radosti njihove. Prelepa je to veza sa detinjstvom, sa onim danima kada smo pred spavanje umornu mamu molili : “Samo još jednom, molim te. Samo još jednom!“
