Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Saveti za uspešnije učenje stranog jezika – 2.deo

Napisao/la: Posted on

Ako želite da naučite novi strani jezik ili da usavršite postojeće znanje verovatno ćete se upisati na kurs stranog jezika ili uzeti privatne časove. I to je za svaku pohvalu. Strani jezici su danas neophodni i time ulažete i u svoju karijeru, ali i u sebe privatno. Međutim, postoji jedna stereotipna ideja da je dovoljno ići na časove i da ćete prostom izloženošću sredini u kojoj se govori strani jezik, vi i propričati na tom jeziku. Što naravno nije tačno. „Ali znam za primer nekoga ko je živeo u inostranstvu i propričao.“ – reći ćete. Da, verujem, ali to je druga priča. Ukoliko pohađate kurs stranog jezika u svojoj rodnoj zemlji, ne očekujte da se magično „zarazite“ jezikom od profesora. Ako želite dobre rezultate, budite sigurni da morate uložiti dosta truda.

Zamislite sledeće – nalazite se na obali mora i želite da stignete do prelepog ostrva. Jedini način je da odete čamcem. Na vama zavisi da odredite brzinu kojom ćete tamo stići – ako želite brzo da stignete do odredišta, moraćete da uložite više truda da biste brže napredovali. Ako pak  želite da idete sporijim tempom, to je u redu, ali ne smete se previše opustiti – ako idete presporo, verovatno ulažete manje energije, te će vas i morske struje odvlačiti s puta.

U ovoj maloj alegoriji, ostrvo je vaš cilj – da naučite u određenoj meri strani jezik, a morske struje su svakodnevne obaveze, rutine i problemi. Retko ko počne sa učenjem stranog jezikajer ima slobodnog vremena na pretek. I oni koji uče strani jezik iz ljubavi i za sebe, a pogotovo oni koji ga uče iz karijernih razloga, već imaju svoj svakodnevni raspored, koji im ne ostavlja puno vremena, niti energije za „vannastavne“ aktivnosti. Ali, suština je da morate uložiti trud kako biste uštedeli vreme. Koje nemate, zar ne?

Pod ulaganjem truda mislim da se usredsredite na gradivo koje prelazite i da slušate svog profesora. Ne opterećujte se time šta ne znate, već svu pažnju usmerite na savladavanje onoga što se radi na časovima. Redovna izrada domaćih zadataka je za to neophodna. Ali, treba da imate na umu da domaći zadaci ne postoje da biste ih mehanički uradili niti da biste ispoštovali profesora. Vežbanja treba da uradite svesno – pokušajte da razumete zašto se stvari iskazuju na takav način, zašto koristite te oblike ili ih memorišite. Domaći vam daje povratnu informaciju o tome koliko vam je gradivo jasno i koliko ste ga savladali. Daje vam priliku da pitate profesora za dodatno objašnjenje – nikada, nikada, nikada se nemojte stideti da pitate za dodatno objašnjenje, jer su velike šanse da ni drugima to nije jasno. I nikako nemojte prepisivati iz rešenja – time zaista sečete granu na kojoj sedite.

 Drugi vid ulaganja truda u učenje stranog jezika vam može delovati smešno, kao što je meni delovao kad sam imala 17 godina i kad sam ga čula od profesora ruskog u gimnaziji. Profesor nam je potpuno ozbiljnog lica rekao da moramo svaki dan po pola sata da razmišljamo na ruskom, na šta smo se mi klinački iskrivili od smeha. Ali, nekoliko godina kasnije shvatila sam šta je hteo da kaže. Na trećoj godini Filološkog počela sam da učim nemački i koristila sam njegovu metodu. Možda ne baš pola sata, ali bih u toku dana rekla u sebi nešto na nemačkom što opisuje moju trenutnu situaciju. Tipa, dok jedem, pomislila bih – Das ist Obst. Das ist ein Apfel. Ich esse einen Apfel. Ich mag das. Time sam i memorisala reči i vežbala članove i padeže. Dok gledam TV pomislila bih – Ich sehe fern. Das ist der Fernseher. Der oder das? Dok smišljam te rečenice, videla bih koliko sam reči i odgovarajuće članove zapamtila. Dobra stvar je što je ova tehnika primenjiva za sve nivoe znanja, samo su rečenice različite težine – možete vežbati iskazivanje kompleksnih stavova u sebi dok gledate seriju, film ili emisiju.

Učenje stranog jezika je proces. Često dugotrajan, ali trajanje zavisi od velikog broja faktora. Jedno je  ipak sigurno, ako preuzmete odgovornost za taj poduhvat, ići će brže i uspešnije. Najvažnije je da imate cilj, to ostrvo, na vidiku i da prihvatite da je na vama da stignete tamo. Recimo da je profesor  na telefonskoj vezi sa vama, gleda vas sa ostrva i daje vam upute, ali najveći i najteži deo posla je na vama. Naravno, nije to samo „rintanje i guljenje“, da upotrebim žargon, tu je i činjenica da radite na sebi, da sebe obogaćujete i da možete da uživate u poduhvatu.

Podeli: