Od zadatih sastava u domaćima boli vas glava? Kada sastavljate CV ili motivaciono pismo brinu vas gramatička pravila i da li ste upotrebili odgovarajući izraz? Na ispitima brojite rečenice (ako je uslov najmanje 15 rečenice, pažljivo brojite rečenicu po rečenicu. Važno je da ispunite bonus :)), ali malo ko obraća pažnju da se reč pravilno napiše, pa umesto arbeiten, često možemo pročitati arbaiten ili umesto Straße sve je više njih koji pišu Strassei slično. Važno je lepo, gramatički tačno, stilski fantastično pisati, ali je takođe važno i pravilno pisati.
Poslednja reforma nemačkog pravopisa sprovedena je 2006. godine i obuhvatila je sve zemlje u kojima je nemački službeni jezik. Novih pravila ima, a mi želimo da vam olakšamo dajući vam smernice koje se tiču pravopisa nemačkog jezika.
Kada je ss, a kada je ß ?
Duplo ss se piše nakon kratko izgovorenih vokala, kao u primerima nass, dass, Kuss, muss, a ß nakon dugo izgovorenih vokala kao u primerima Straße, Fuß, Gruß. Slovo ß od 1950. nije u upotrebi u Švajcarskoj, tako da se gore pomenuti primeri pišu duplim ss (Strasse, Fuss, Gruss).
Kada se piše zarez ?
Dobra vest za sve one koji imaju problem, kada da stave zarez: reforma je propisala da stavite zarez, kada imate potrebu za njim. Nakon veznika und i konstrukcije zu + Infinitivmože se, ali i ne staviti zarez. Kada je onda obavezan, pitaće se neko, ako mogu da ga stavim gde god ja poželim ? Obavezan je kada imate nezavisnu i zavisnu rečenicu, a tog pravila se mnogi ne pridržavaju. Kod mnogih se može pročitati: Er kann nicht kommen weil er arbeitet. Obavezno stavite zarez i onda je sve pravopisno tačno.
Kako povezati reči i brojeve ?
Složenica u nemačkom ima, i mnogi vole da ih kombinuju, većina uspešno u govoru, ali kada istu treba napisati, e tu već nastaju problemi, naročito ako hoćemo da kažemo devetnasestogodišnjak, osamdesete, stoprocento i slično. Stavite između reči i broja crticu: 19-jährig, 100-prozentig, die 16- Jährige. Ali kod godine crtice nema: nećemo reći 90-er, već 90er Jahre. Na godine dodajemo nastavk –er, nikako –ziger, -iger i slično, jer ćemo dobiti reč koja ne postoji.
Kada razdvajamo reči u pisanju ?
Večita dilema: kako da podelim reč, kada stignem do kraja lista papira, a reč sadrži još slova. Pravila ima , neka od najvažniji su da ako reč između dva sloga sadrži suglasnik, onda je tu razdvajate, kao u primerima Au- ge, Kanz-lerin,…Reči se mogu razdvajati i kada između dva vokala nema suglasnika: Ei-er, Muse-um i tako dalje. Ali postoje i neke reči, koje ne bi trebalo razdvajati kao što su Abend, oder, über (nikako A-bend, o-der, ü-ber).
Crtica
Pomenuli smo da crticu stavljamo kod složenica kada povezujemo broj i reč. Tu nije kraj upotrebi crtice. Neke od najčešćih grešaka se dešavaju u sledećim situacijama:
Kod pozajmljenica i skraćenica obavezno treba koristiti crticu (X- Faktor, E- Mail, UV-Strahlen,…). Takođe, kada kombinujete dva prideva (schwarz-weiß). Ili na primer kada se odlučimo da napišemo složenicu i tada uvidimo da će složenica u sebi sadržati tri ista slova jedno do drugog, kao na primer Schifffahrt ne odvajamo ih crticom: tri f ili tri s uvek stoje jedno do drugoga.
Pisanje je stvar vežbe i samo vežbom možete izbeći neke od tipičnih pravopisnih grešaka.
Alles klar?
