Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Nemački jezik iz ugla Marka Tvena

„Čovek, kome jezici idu, može savladati engleski jezik za trideset sati (bez pisanja i mnogih gramatičkih pravila), francuski za trideset dana, a nemački za trideset godina“ – Mark Tven

Sam mit o tome, kako je nemački jezik težak, star je koliko i sam nemački jezik. A posebno se akcenat, kada je o komplikovanosti reč, stavlja na gramatiku, jer je mnogi opisuju kao nesavladivu. Sa mnom biste sada ušli u diskusiju, da je gramatika nešto što se da savladati, ali sam kao i većina mišljenja da smo premalo izloženi nemačkom jeziku i da je to suštinski problem, jer nemamo mnogo prilika da ga slušamo, upotrebljavamo, a samim tim i sva naučena gramatička pravila ostaju zaboravljena. A kako je nemački video Mark Tven?

U 19. veku jedan određeni vremenski period Tven je proveo u Nemačkoj i naravno imao prilike da se susretne sa nemačkim jezikom. Svoja iskustva je iskazao je u satiričnoj knjižici pod nazivom, koji sve govori – „Die schreckliche deutsche Sprache“, opisujući svoj samostalni pokušaj da nemački savlada za devet meseci.

Ono, na šta se najviše žalio, jeste gramatika, naročito rodovi imenica, i to ponajviše imenica, čiji se gramatički rod ne slaže sa prirodnim rodom kao na primer imenica das Mädchen, koja je prirodno ženskog, ali gramatički ipak srednjeg roda. Došao je do zaključka da ako bi neko zapamtio sve te gramatičke rodove, morao bi da ima odlično pamćenje. Njegovima mukama, kada su u pitanju imenice, nije kraj: na red su došle složenice. Neke nesavladive  naveo je u svojoj knjizi, poput: Wiederherstellungsbestrebungen i Generalstaatsverordnetenversammlungen.

Interesantno je kako opisuje glagole sa razdvojivim prefiksima: kaže da se čitalac nekog teksta na nemačkom oseća nemoćno, jer razumevanje rečenice sledi tek na kraju, gde se i nalazi razdvojiv prefiks i da čitalac dok čita i dođe do kraja, on već zaboravi šta je prethodno pročitao. Na sledećem primeru se možemo uveriti u ovu njegovu tvrdnju:
„Die Koffer waren gepackt, und er reiste, nachdem er seine Mutter und seine Schwestern geküsst und noch ein letztes Mal sein angebetetes Gretchen an sich gedrückt hatte, das, in schlichten weißen Musselin gekleidet und mit einer einzelnen Nachthyazinthe im üppigen braunen Haar, kraftlos die Treppe herabgetaumelt war, immer noch blass von dem Entsetzen und der Aufregung des vorangegangenen Abends, aber voller Sehnsucht, ihren armen schmerzenden Kopf noch einmal an die Brust des Mannes zu legen, den sie mehr als ihr eigenes Leben liebte, ab.“

Šta se Tvenu još nije dopalo, kada je u pitanju nemački jezik:

• Padeži: glavobolju su mu zadavali dativ i genitiv
• Pridevska promena
• Zavisne rečenice: zašto je glagol na kraju?
• Sama pozicija glagola u nezavisnim rečenicama (2.mesto)
• Pisanje imenica velikim slovom.

Čini mi se da Mark Tven i ja nemački gledamo iz različitih  uglova. A kako vi vidite nemački?

Podeli: