Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Na vrh jezika

Napisao/la: Posted on

Koliko puta vam se dogodilo da vam se reč nalazi „na vrh jezika“, ali nikako ne možete da se setite?! Takva situacija može zaista biti više nego frustrirajuća, ali nam istovremeno može dosta reći o tome kako funkcioniše naše pamćenje.

Većina nas se susrela sa ovakvom situacijom – jednostavna funkcija kao što je izgovaranje određene reči ili fraze odjednom se pretvara u agoniju usled „blokade“ mozga. Kada se ovo dogodi, pokušavamo na najrazličitije načine da se prisetimo zaboravljene reči, koristimo se „rukama i nogama“ da je dočaramo sagovorniku, pomoć tražimo u sinonimima i sličnim rečima. Koliko puta ste u takvim situacijama samo izmislili neke nove reči kako biste ispunili ovu prazninu?!

 

Lethologica je stručni termin za ove situacije. Odnosi se na situacije kada su određene reči, koje su namdobro poznate, trenutno „izgubljene“ u našem pamćenju i stoga nedostupne za upotrebu. Ova pojava se javlja bilo kada govorimo o upotrebi maternjeg jezika ili nekog stranog jezika.

Upotreba stručnog termina lethologica pripisuje se psihologu Karlu Gustavu Jungu, dok se prvo zabeleženo spominjanje ovog termina javlja 1915. godine u Dorlandovom američkom ilustrovanom medicinskom rečniku, gde se lethologica objašnjava kao „nemogućnost da se setite odgovarajuće reči“.

Sama kovanica ima grčke korene i vrlo zanimljivu analogiju koja nas vraća u svet grčke mitologije. Naime, reč lethologica je nastala od reči lethe (zaboravnost) i logos (reč). U grčkoj mitologiji, Leta (reka zaborava) je jedna od 5 reka u podzemnom svetu iz koje duše piju kako bi zaboravile svoj prethodni život.

Sasvim prikladno, zar ne?

Ali bez obzira na zanimljivo poreklo reči, danas nam ovaj pojam pomaže u razumevanju kako zapravo funkcioniše naš mozak.

Koliko god bi to bilo zgodno, ljudski mozak nije računar. Naše sposobnosti pamćenja su neverovatne, ali sve je to samo deo jednog izrazito kompleksnog procesa. Kako i računar može ponekad da se „zaglupi“, tako i naše pamćenje može da „zakaže“ i tada dolazimo do situacije kada nam je reč na vrh jezika. Naše pamćenje zavisi od broja asocijacija koje stvorimo u vezi neke nove informacije. U skladu s time, koliko brzo i lako ćemo uspeti da se setimo neke reči zavisi upravo od jačine tih veza koje su formirane.

Setiti se baš svake reči koja se nalazi u našem rečniku može biti poprilično teško. Naročito ukoliko govorite više od jednog jezika. Procenjuje se da odrasla osoba koristi više od 50.000 reči u komunikaciji, a još je impresivniji podatak da dnevno ljudski mozak obradi čak 100.000 reči! Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita, u proseku po 100.500 reči.

Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje. Došao je do zaključka da je mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči i da obradi oko 34 gigabajta informacija. (izvor: www.stetoskop.info)

Sve to podrazumeva i veliki broj reči koje čovek razume ali koje ne koristi u svakodnevnom govoru. Upravo reči iz tog „pasivnog“ rečnika predstavljaju one reči kojih se nećemo setiti. Reči koje retko koristimo, uključujući i lična imena, su zapravo one koje najčešće zaboravljamo.

Pa tako na hiljade reči koje se nalaze u našoj memoriji a koje retko koristimo biće nam teško da ih se setimo u sekundi, zato što nismo još uvek formirali potrebne veze sa drugim bitnim delovima informacije koje čine prisećanje lakšim.

Podeli: