Dok se budimo ujutru, gotovo svi prolazimo kroz trenutke u kojima ne možemo da se povežemo sa stvarnošću. Izgledamo kao zombiji koji besciljno tumaraju unaokolo, dok se mehanički uvlačimo pod tuš, a zatim pohlepno gutamo prvu jutarnju kafu i, poput automata, navlačimo odeću na sebe. Pa ipak, ako malo bolje razmislimo, odeća koju nosimo možda zaslužuje malo više pažnje. Na primer, znamo vrlo dobro kako se zove svaki komad naše odeće, ali se i vrlo verovatno nikada nismo zapitali zašto ih baš tako zovemo. Zašto su pantalone pantalone ili zašto se nosi baš kravata? Razmislimo malo o tome dok se oblačimo, možda tako podstaknemo te, još uvek pospane, neurone na rad.
Počnimo, recimo, sa pidžamom. Trebalo bi da nas podseti na indijske plesačice, koje su pored marama i nabranih tkanina nosile i vrlo široke pantalone koje su se sužavale na gležnjevima. Te pantalone su se zvale pae-jamma (pae u značenju noga i jamma u značenju odeća), u smislu odeća koja pokriva noge. No, ,,noćna“ upotreba pidžame predstavlja nasleđe engleskog kolonijalizma.
A pantalone? Čudna reč pantalone – rođena u Italiji, izvežena u Francusku, a odatle dopremljena i do nas. Oko 1650. godine Francuzi su koristili naziv pantalons za neobični komad odeće koji je nosio stari, bogati i škrti Pantalon de Bizonjozi, slavni lik iz venecijanske Komedije del arte. Zapravo on je nosio široke čakšire, duge do gležnjeva, koje su u to vreme predstavljale larkdiju, s obzirom da je tadašnja moda nalagala nošenje uskih pantalona koje su se zakopčavale na kolenima i tako otkrivale duge svilene čarape ispod. Međutim, sa Revolucijom (1789) kratke i uske pantalone, simbol visoke klase, bile su odbačene, a Jakobinci su počeli unaokolo da se šetaju u pantalonama sličnim čakširama već pomenutog Venecijanca. Usput, bilo bi zanimljivo pomenuti i kako je nastala reč ,Pantalone’ koja potiče od starog zaštitnika Venecije, po imenu ,,Piantaleone“ (od piantare – zabosti i leone koji se odnosi na zastavu sa lavom Sv. Marka), koji je osvajao zemlje u ime svoje Mletačke republike.
I kravata ima svoju priču. Uvedena je negde na izmaku XVII veka u Francuskoj, kada je čuveni kralj Sunce, sastavio odred lake konjice od Hrvata (na francuskom Croates). Dodatak na uniformama ovih konjanika je bila tanana platnena traka vezana u čvor oko vrata. Kako bi im ukazao čast i dužno poštovanje, čak je i sam kralj oko svog vrata vezivao skupocene svilene trake. Štaviše, zahtevao je da ga čitav dvor imitira u tome i tako je, uz pomoć skupih materijala i najrazličitijih načina vezivanja čvorova, rođena jedna istorija.
No, vratimo se na pantalone i zađimo malo ispod njih. Za široko poznatu slovensku reč gaće, kažu, ne može se sa sigurnošću odrediti etimologija. Ali, zato njihov italijanski parnjak mutande (nama poznat preko veselih Dalmatinaca) ima sasvim zanimljivu priču. Naime potiče od latinskog mutanda u značenju stvari koju treba menjati, odnosno promeniti, i dugo vremena je bila isključivo muški deo odeće. Pa ipak, neki od najvećih velikana nama poznate svetske istorije, poput Isusa, Aleksandra Velikog, Julija Cezara, raznoraznih papa i kraljeva, nisu nosili gaće. U sastavni deo ženske odeće ući će tek krajem XVIII veka, mada su tadašnje gaće podsećale više na lagane pantalone, nego na ove naše današnje gaće. Međutim, već se u doba kraljice Viktorije, ovo parče odeće smatralo prilično raskalašnim, pa se čak od smernih gospođa očekivalo da odbiju da spavaju u sobi koja na svom zidu ima portret nekog muškarca.
Za nas gaće i gaćice, a za Italijane mutande i mutandine. Pored toga što i jedan i drugi oblik očigledno predstavljaju umanjenice, italijanske mutandine kriju još jednu zanimljivost. Naime, u srednjem veku ova reč je označavala pojas nevinosti, odnosno čednosti. Radilo se o jednoj gvozdenoj skalameriji, koja se opasivala oko struka, baš kao i kaiš, dok su se dva šira dela (jedan spreda, drugi straga) spajala između nogu i zaključavala. Baš tamo gde treba, bile su napravljene dve rupe za sve eventualne nužnosti, a muževi su mirno mogli da odlaze put ratovanja, sigurni da se njihove drage gospe neće prepustiti slatkim uživanjima s nekim drugim.
