Čak i najveći laik mogao bi da prepozna lošeg predavača, ako ništa drugo onda prema tome kako se na tom predavanju oseća. Dobar predavač sigurno ne uliva nesigurnost, ne ostavlja đake zbunjenim i na njegovim se časovima đaci svakako ne dosađuju. Nažalost, u poslednje vreme raste i broj osobina koje odlikuju lošeg profesora, ali i broj profesora koji se mogu pohvaliti epitetom „dobar”.
Pre svega, dosadna osoba ne može biti zanimljiva ni u svakodnevnoj komunikaciji u prodavnici ili na pijaci, a kamoli u učionici. Profesorov zadatak nije da održava studente ili đake u budnom stanju, ali svakako nije ni da ih uspavljuje. Ukoliko morate da se „nakljukate” energetskim napicima da biste održali budnost na nekom času, nesumnjivo je da pred vama stoji loš predavač.
U današnje vreme je teško ne komentarisati tešku ekonomsku situaciju, lična i sveopšta nezadovoljstva, krize u svim mogućim sistemima. Međutim, dobar profesor bi svakako morao da ostane na visini zadatka, bude profesionalan i ne dozvoljava sebi „ispade”u vidu komentara koji nisu primereni ni njegovom zvanju, a ni mestu na kome ih izgovara. Kada profesor pravi stalne digresije i ogorčeno se dotiče tema koje nemaju veze sa nastavnim planom, ne možemo da govorimo niti o njegovoj karakternoj uravnoteženosti, niti o profesionalnosti.
Nedopustivo je i potpuno neetično da se predavanja koriste, kako za svoju ličnu promociju, tako i za promociju stavova na temu političke, ekonomske ili neke druge situacije u zemlji.
Isto važi i za upućivanje kritika i uvreda studentima, prigovore o lenjosti, neodgovornosti, neobaveštenosti i sl. Profesorovo zanimanje je da vas poduči, prenese vam znanje. Vaspitanje je, ipak, zadatak roditelja.
Favorizovanje pojedinaca je odlika koja se smatra lošom u koju god sferu života da zađemo. Nefer je, nepedagoški i neetički, pa to treba izbegavati koliko god da je ponekad teško biti objektivan. Svi moraju imati isti tretman i svi moraju dobiti podjednaku šansu da se iskažu i da nauče. Odnos prema đacima je isto toliko važan koliko i dobro koncipirati predavanje i znati preneti svoje znanje.
Neorganizovana, neodgovorna i haotična ličnost ne može imati kvalitetna i dobra predavanja. Dobar profesor mora biti jasan, precizan, konkretan, dosledan i pouzdan. Njegovi časovi moraju biti osmišljeni i organizovani tako da đaci savladaju gradivo. Ukoliko sa nečijeg časa đaci izlaze demoralisani, zbunjeni, pospani i „smoreni”, bez osećaja da su išta pametno naučili, onda profesor svakako gubi vreme na tom radnom mestu.
Osoba koja inače ima problema u komunikaciji sa ljudima, imaće problema da komunicira i sa đacima i studentima. Neko ko ne može da održi pažnju sagovornika u sopstvenoj kući, teško da će to moći na času, gde niko nema emotivnu obavezu da ga sasluša. Komunikacija sa ljudima je veština, a sve je manje profesora koji to umeju da rade na pravi način.
Profesor vrlo često, pored uloge predavača i pedagoga, mora da bude i sociolog, psigoholog, animator, kontrolor situacije i još mnogo štošta. Mora znati da balansira u učionici, da kontroliše svoje emocije i reakcije i nikada ne zaboravi da je „kormilo” uvek u njegovim rukama.
Neko ko to ne ume nikako neće moći da bude uspešan u ovom poslu. Niko od profesora ne očekuje nemoguće ili previše. Jednostavno, to ne može biti svako. Ovo je zanimanje za koje treba imati ne samo znanje, već i talenat.
