Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Code switching ili koliko smo bilingvalni

Napisao/la: Posted on

Recently mi je drugarica i koleginica iz profesorske struke prepričala govornu vežbu koju je izvodila na času sa svojim učenicima, čiji je deo koji je privukao najviše pažnje izgledao ovako:

Profesor: What did you do last weekend?
Učenik: Pa, on Saturday I got up late, I watched TV, i onda I went out with my friends, and we had a nice time.

Momentalno sam se setila gotovo identične situacije koja se desila meni kada sam učila španski, pa je razgovor sa mojom profesorskom izgledao otprilike ovako:

Profesorka: Que iciste ayer?
Ja: Well, no se, yesterday estaba lloviendo, so estuve en casa, watching la tele (Pa, ne znam,juče je padala kiša, pa sam bila kod kuće i gledala TV).

I mean, come on, vama se nikada ništa slično nije desilo? Seriously, ovako nešto se bar jednom desilo svima koji uče neki strani jezik. No, šta se tu zapravo desilo?

Firstly, pojava da se u usmenom izlaganju (recimo u toku razgovora) naizmenično koristi jezički materijal iz dva ili više jezika naziva se preključivanje kodova (code switching). Broadly speaking, dešava se da govornik prenese svoju jezičku poruku na dva jezika istovremeno, što se desilo u primeru moje rečenice na španskom i engleskom. Iako ovakve situacije invariably izazovu gromoglasan smeh, uglavnom prisutnih učenika, profesorima one predstavljaju pravu jezičku poslasticu, ali i direktan uvid u ,,praznine” koje njihovi učenici imaju u poznavanju jezika koji uče, pa ih ,,popunjavaju” ili materijalom iz maternjeg jezika, ili (kao u mom slučaju) stranog jezika koji im je najbliži.

Ako analiziramo odgovor koji sam ja dala svojoj profesorki španskog, primetićemo da sam ja veznike kao što su pa i tako da izgovorila na engleskom umesto na španskom, prvenstveno zbog toga što njihove ekvivalente u španskom nisam znala, a bili su mi neophodni za prirodniju formulaciju rečenice. Namely, u govoru se često služimo poštapalicama kao što su pa, ovaj, znači itd. i što smo fluentniji u govoru na stranom jeziku, i naše rečenice poprimaju prirodan tok koji uglavnom podrazumeva i upotrebu ovih poštapalica. Therefore, ukoliko ne raspolažemo ovim materijalom na stranom jeziku koji trenutno učimo, nekad ćemo se i nesvesno poslužiti materijalom iz jezika koji već poznajemo.

The aforementioned primeri predstavljaju instance preključivanja kodova unutar jedne rečenice, dok se zanimljivi primeri mogu naći i kada do ove pojave dođe unutar jedne reči. Tako se može desiti da umesto umesto prevoda priloga bukvalno (koji u engleskom jeziku glasi literally) kažete *bukvally (na sveopšte oduševljenje i uz neizostavne ovacije izazvane ovom ingenioznom kovanicom).

Ono što je takođe zanimljivo jeste da se engleski jezik toliko odomaćio, naročito kod populacije koja je odrasla na Cartoon Network-u i kultnim video igricama kao što su Need For Speed i GTA Vice City (or is ut just me?), tako da neretko možemo čuti rečenice tipa: Ej, gde si ti čoveče, long time no see! ili Come on, bre, zakasnićemo!

Gorenavedeni primeri ne ilustruju upotrebu anglicizama na uštrb već postojećih domaćih reči, već upotrebu celokupne fraze na stranom jeziku, koja ima određenu ulogu u prenošenju jezičke poruke, naročito ako je usvojena na stranom jeziku pre nego na maternjem. For example, ja sam kao mala često znala da kažem What’s up Doc? jer sam u crtanim filmovima o Dušku Dugoušku to čula i usvojila (i besomučno imitirala) pre nego Šefe, koji ti je vrag? koji mi se nekako nije učinio prirodan i nije bio baš ,,to što sam ja htela da kažem”.

Anyway, ovakve jezičke avanture, to put it poetically, mogu nam pružiti uvid u strukturu reči, fraza i rečenica, kao i način na koji ih koristimo. Jezik nije nasumičan skup pravila, hence ni način na koji ga koristimo nije nimalo randomThink about it.

Podeli: