Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Bonan tagon! Cxu vu volas lerni esperanton?

Oduvek me je fasciniralo postojanje takozvanog planskog jezika, koji je stvoren da olakša komunikaciju među ljudima celog sveta. Postojanje esperanta. Koristi se u raznim sferama života, dok je u nekim školama uveden i kao fakultativni predmet. U pojedinim evropskim zemljama sve je veći broj polaznika, koji pohađaju kurs esperanta, a reklama je veoma zanimljiva, jer Vas mame natpisom ispisanom na esperanto jeziku, koji sam ja pozajmila za naslov:  Dobar dan, da li želite da učite Esperanto?

Esperantom se služi između tri i deset miliona ljudi u celom svetu. Najviše govornika esperanata ima u Kini i Japanu, a skoro 3 hiljade ljudi smatra esperanto svojim maternjim jezikom, jer su im roditelji sa različitih kontinenata, pa se u kući najlakše razumeju esperantom. I mnogi velikani svetske istorije govorili su esperanto: Lenjin, Tolstoj, pa i drug Tito.

Jezik je nastao 1877. godine i glavni krivac je Ludvig Camenhof ( Ludwig Zamenhof), očni lekar jevrejske veroispovesti. Sam Ludvig je odrastao u jednom poljskom selu, u kom je bilo različitih etničkih grupa. Svaka etnička grupa se naravno sporazumevala na svom jeziku i mladom Ludvigu je bilo teško da uspostavi kontakt sa svojim vršnjacima. I tada je on došao na ideju da osmisli jedan zajednički jezik, koji ruši sve barijere i omogućava ljudima da se međusobno sporazumeju, bez obzira na činjenicu kojoj etničkoj grupi pripadaju. Otkuda onda ime esprenato? Svoje radove je Camehof potpisivao pseudonimom Esperanto, onaj koji se nada.

Esperanto je blizak indoevropskoj grupi jezika. Opisuje se kao spoj romanskog i francuskog vokabulara (na primer: universitato, studento, kontroli…) i slovenske fonologije. Alfabet se sastoji od 22 slova, pozajmljenih iz latinskog pisma i 6 specifičnih znakova. Ako se služite esperantom, onda pišete kako govorite i nećete imati problem sa akcentom, jer je akcenat kod svih reči isti. Još bolje je i činjenica da se grupe reči lako prepoznaju: imenice se završavaju na –o, pridevi na –a, prilozi na-e, infinitivi na –i. Sigurno nećemo nikada imati problem sa padežima- postoje samo dva: nominativ i akuzativ, a ni sa nepravilnim glagolima, jer ih nema. Vau! U nemačkom je red reči u rečenici jako važan, i to uvek pravi problem, jer svi razmišljaju: jao, da li sam stavio glagol na drugo mesto ili pazi sada imam weil recenicu ne može drugo,… Ako se odlučimo da savladamo esperanto, red reči nam sigurno neće predstavljati problem, jer ga sam govornik definiše onako kako on želi. Procenjuje se da se osnove mogu savladati za tri meseca, a ako se godinu dana redovno radi, jezik je moguće u potpunosti usvojiti.

Esperanto je i te kako živ jezik: njime se govori, piše, ima svoju poeziju i dramu, štampaju se knjige i magazini, sluša se muzika, snimaju se filmovi, surfuje se internetom pa i četuje na fejsbuku. Širom celog sveta postoje organizacije, koje okupljaju govornike i poštovaoce esperanta. Svetski Esperantski Savez predstavlja jednu od najaktivnijih i najmasovnijih organizacija.

Nema sumnje – Esprenato je sve popularniji.

Podeli: