Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Umeće verbalne komunikacije

Napisao/la: Posted on

Razgovor je nešto što obavljamo svakodnevno, gotovo rutinski, bez puno razmišljanja. Iako nas od malena uče kako da govorimo, niko nas precizno ne uči kako i da razgovaramo. Tako smo se svi makar jednom u životu našli u situaciji da smo rekli nešto što nije trebalo, odnosno da nam je jezik bio „brži od pameti” ili pak da nam je „mačka pojela jezik” i nismo uspeli da uspostavimo kontakt onda kada je trebalo ili da ostavimo dobar utisak u ključnom momentu. Postavlja se pitanje da li je verbalna komunikacija vezana za našu ličnost, tj. da li je urođena ili je to ipak sposobnost koja se uči tokom života. Da li smo prirodno dobri sagovornici ili to možemo da postanemo?

Na razmišljanje o ovim pitanjima navela me je jedna prijateljica koja je nedavno izjavila kako ne ume da vodi small talk, prijatan razgovor koji se vodi o svakodnevnim temama, uglavnom na društvenim okupljanjima ili u prolazu. Mišljenja sam da se sposobnost i umeće razgovora stiču kroz praksu, ali i kroz razvijanje svesti o malim tehnikama i trikovima koji poboljšavaju otvorenost za uspostavljanje novih razgovora. Naravno da ulogu igra i nečija priroda, odnosno ličnost, međutim koliko god neko možda bio introvertan, može da poboljša svoje umeće razgovora samo ukoliko to zaista i želi.

Evo par stvari koje možete uraditi kako biste unapredili svoju spremnost da pokrenete konverzaciju, ali i poboljšali kvalitet svojih razgovora:

  • Prva i osnovna stvar jeste manje priče, a više slušanja. Možda zvuči čudno kada vam neko kaže da treba da slušate više kako biste pospešili svoje konverzacijske sposobnosti, jer pričanje i slušanje su dve suprotne stvari. Međutim, komunikolozi kažu da 70% uspešne konverzacije čini upravo aktivno slušanje sagovornika. Obratite pažnju, radi se o aktivnom slušanju, a ne o klimanju glavom i razmišljanju o nečemu sasvim nevezanom za temu razgovora, što, priznajmo, nije retka pojava. Često se desi da pričamo previše u želji da održimo razgovor, ali činjenica je da će se sagovornik osećati zapostavljeno ili će izgubiti interesovanje za ono o čemu pričate. Dakle, nastojte da pažljivo slušate sagovornika, kako biste pokazali brigu za njegovo stanje i potrebe, ali i kako biste pronašli izvore i nove teme za nastavak konverzacije. Slušanjem sagovornika ćete takođe uočiti njegove vrline u umeću razgovora, koje će vam svakako dobro doći ubuduće.
  • Budite samouvereni, energični i nasmejani. Još jedna od tvrdnji komunikologa jeste da vrednost i utisak koje vaše reči ostavljaju nije u bukvalnom značenju reči, već u načinu na koji ih izgovarate, odnosno načinu na koji predstavljate svoje ideje. Niko ne želi da nastavi razgovor sa sagovornikom koji priča „sebi u bradu” ili mu podrhtava glas pri sasvim običnom pitanju „Kako si?”. Isto tako ne bismo baš rekli da smo imali prijatan razgovor sa nekim čiji glas zvuči beživotno ili ko je namršten i ostavlja generalan utisak osobe bez energije i dobre volje. Dakle, šta god da vas muči i kako god da se osećate, bićete bolji sagovornik i drugima ćete delovati otvorenije za razgovor ukoliko se nasmejete i pokažete malo entuzijazma u govoru. Ko zna, možda ćete se i sami oraspoložiti kada nabacite osmeh?!Uostalom, kada vam je nečiji osmeh naškodio?
  • Postavljajte pitanja i ne budite škrti na komplimentima. Istina je da smo svi različiti i da neki od nas vole da dele svoja mišljenja i životna iskustva sa drugima, dok neki ipak više vole da lične stvari zadrže za sebe. Međutim, jedan od načina da započnete razgovor sa osobom bilo kog tipa, ili pak da nastavite razgovor posle neugodne tišine jeste da postavite pitanje. Gledajte da pitanja budu relevantna i aktulena, da imaju neko značenje i naravno poštujte lične granice svakog sagovornika ponaosob. Drugim rečima, ne postavljajte banalna pitanja i ne navaljujte! Takođe, svakome od nas prija kompliment, odnosno kada neko primeti nešto lepo u vezi nas. Nemojte biti sujetni i velikodušno dajte komplimente. I u ovom slučaju postoje određeni uslovi. Pre svega budite iskreni i pristojni. Previše komplimenata može imati kontraefekat, tako da vaš sagovornik pomisli da mu smerate nešto loše ili da mu laskate iz skrivenih razloga. Budite prirodni, spontani i pre svega autentični u postavljanju pitanja i davanju komplimenata.
  • Gledajte sagovornika u oči i pričajte jasno. Kada razgovarate sa jednom ili više osoba, sagovornici su vaše ogledalo kao i vi njihovo. Ukoliko ih ne gledate u oči dok pričate izgledaće kao da niste iskreni. Sa druge strane, ako gledate u stranu ili se fokusirate na nešto što nije lice vašeg sagovornika, ta osoba će misliti da je dosadna i da ne drži vašu pažnju. Dakle, kontakt očima je jako bitan faktor u kvalitetu i zanimljivosti konverzacije, ali i u pozitivnoj svesti sagovornika. Naravno, previše kontakta očima, ili kolokvijalno rečeno „buljenje” u sagovornika nije sjajno. Podrazumeva se da se s vremena na vreme pogled skloni, kako sagovorniku ne bi postalo neprijatno u vašem društvu! Ukoliko pričate u grupi, nastojte da gledate sve svoje sagovornike podjednako, a ne da pogled dominira ka jednoj osobi, kako biste svima pridali podjedanku pažnju i važnost, i kako biste održali njihovu zainteresovanost i entuzijazam u konverzaciji.

Ove metode se ne mogu prisvojiti u kratkom vremenskom periodu, već se postepeno usvajaju i praktikujuAko odlučite da počnete sa primenjivanjem makar jednog od navedenih saveta, u slučaju da neke tehnike već uveliko primenjujete, trudite se da održite balans. Dakle, ni premalo a ni previše priče, samopouzdanja, energičnosti, pogleda ili komplimenata nije dobro. Samo umereno! Ove tehnike vam mogu biti od koristi u raznim situacijama, kako svakodnevnim, tako i poslovnim, romantičnim i sl. bilo da se radi o small talk-u ili velikim stvarima.

Podeli: