Pečenje, kobasice, hleb, knedle, štrudle, pivo. Sve to i mnogo više čini nemačku kuhinju, koja se razlikuje od pokrajne do pokrajne: u severnoj Nemačkoj se jede meso, krompir, riba, a poznati specijalitet je Labskaus, mešavina mlevene govedine, krompira, haringe, cvekle i luka – sve garnirano jajetom na oko, a kuhinja je obogaćena i skandinavskim, poljskim i ruskim specijalitetima. U Vestfaliji se najviše jede kobasica, u južnoj Nemačkoj žitarice, testenine, meso, u jugozapadnom delu zemlje su specijaliteti švarcvaldska šunka i pašteta od štuke. Specijalitet u istočnoj Nemačkoj je tzv. soljanka, ukrajinska supa sa kobasicom. Na nemačku kuhinju veliki uticaj su imali i narodi koji su se doselili i sa sobom poneli svoje specijalitete: Turci (kebab, turska pica), Italijani (pica, paste), Jugosloveni (sarma, ajvar)… Apsolutni hit medju svim specijalitetima jesu svakako kobasice, pivo i kebab.
Kobasica – njena popularnost ne jenjava. Muškarci u Nemačkoj mnogo više jedu kobasice od žena, a pokrajne u kojima se najviše klopa jesu Zaksen i Tiringen, oni su apsolutni rekorderi. Ovo jelo su obožavali i veliki nemački umovi – Fridrih Veliki, Gete, Martin Luter, za koga se vezuje i jedna interesantna priča: u jednoj gostionici je pojeo jednu kobasicu, otišao je, a kobasicu nije platio. Ne zna se da li je to uradio u žurbi ili se radilo o previdu. Vlasnik gostionice je kredom na ulaznim vratima napisao da je Luter ostao dužan i nije platio kobasicu.
Kažu da ima oko 1500 vrsti kobasica, od kojih su najpoznatije: bela kobasica, frankfurtska kobasica i karivurst.
-
- weisswurst 2577747 960 720
-
- sausage 74277 960 720
Bela kobasica je bavarski specijalitet i otkriće bavarskog gostioničara Mozera Sepa (Moser Sepp). Jedu se pre podneva, bez pribora, kao prilog se uzima senf, pije se belo pivo i ne jede se hleb, već pereca. Frankfurtska kobasica se pravi od svinjskog mesa, peče se na grilu ili tiganju. Karivurst je najomiljenija u Berlinu i predstavlja deo nemačke kulture. Svi je vole: njoj je posvećen muzej, napisan je roman o njoj, ispevane su pesme, postoji i poštanska marka. A to sve treba zahvaliti Herti Hojver, koja je 1949. godine ponudila kobasicu sa interesantnim sosom od paradajza, karija i ostalih začina.
Kobasica u Nemačkoj nije samo hrana , već deo kulture i važna reč u jeziku kao na primer u izrazima: Das ist mir wurst – svejedno mi je ili Jetzt geht es um die Wurst – odlučiti se.
Uz kobasicu najbolje ide hladno točeno pivo. Pivo u Nemačkoj ima dugu tradiciju. U 14. veku pivo je bilo jedna od najvažnijih trgovinskih roba: proizvodilo se u Hamburgu, prodavalo u Bremenu. 23.04.1516. vojvoda Vilhelm IV je doneo zakon o čistoći piva. Prema tom zakonu, pivo sme da se proizvodi samo od slada, hmelja i vode. Kvasac je kao sastojak koji se spominje u zakonu došao na red tek kasnije. Zakon je zabranjivao upotrebu sastojaka poput šećera ili specijalnih dodataka za poboljšavanje ukusa. 23. april se slavi i kao dan piva. Vrsta ima mnogo kao i proslava, a svakako je najpoznatija je Oktoberfest.
Ono što treba da znamo o pivu:
- pivo ne goji
- svaka treća pivara se nalazi u Nemačkoj
- najstariji recept napisan je 5000 godina pre Hrista
- u Nemačkoj se prosečno popije 107,2 litara piva
Kebab je jedno od najpopularnijih brzih jela danas u Nemačkoj, koje svoje korene ima u turskoj kuhinji. Prvi put je jedan Nemac došao u kontakt sa kebabom 1836. To je bio Helmut fon Moltre, pruski vojnik, koji je u nekom pismu opisao pomenuto jelo. Ali prošli su vekovi, dok se kebab nije pojavio u Nemačkoj. Ne može se tačno kazati ko je počeo sa proizvodnjom kebaba, jer svi imaju različite priče, a ja sam izabrala jednu od njih: Kadir Nurman je pre 40 godina prodao prvi kebab u Berlinu, a na ideju je došao tako što je posmatrao ljude, koji su počeli da žive brzo i da jedu iz ruke. Stavio je u lepinju mleveno meso, salatu, kupus, crni luk i tako je krenula masovna proizvodnja. Postoje razne vrste kebaba – od vegetarijanskih do najnovijeg trenda, kebab sa svežim voćem, ali ne može se poreći da svi vole kebab.
Mahlzeit!
Pogledajte utiske naše polaznice o kursu nemačkog jezika u EQUILIBRIO – Obrazovnom sistemu:
