Jedan od najbolje prepoznatlljivih simbola Londona pored Big Bena-a, Tauerbridža i crvenih govornica jeste svakako londonski taksi. Firmu Manganiz Bronz holdings (Manganese Bronze Holdings), koja je do skoro proizvodila ova namenski kreirana vozila nedavno je preuzela kineska kompanija Gili holding grup (Geely Holding Group) pa je početkom februara to bila velika senzacija – simbol Londona „prešao u ruke” Kineza! Svakako, to nije ono najvažnije kada je reč o njemu.
Pravi naziv londonskog taksija u engleskom jeziku nije London taxi ili London cab, iako se u govoru itekako koriste i svi bi vas razumeli,već hackney, reč koja se zvanično koristi za taksi,ili još potpunije hakni keridž (eng. hackney carriage) što su ranije 
bile kočije korišćene u slične svrhe kao taksi danas. Ranije se verovalo da je reč hackney engleska izvedenica iz Francuskog jezika od reči haquenée što jeoznačavalo konje srednje veličine koji su za jahanje preporučivani damama. Međutim, trenutno se veruje da naziv potiče od naziva nekadašnjeg seoceta Hakni nadomak Londona, poznatog po konjima, koje je vremenom postalo deo grada Londona.
Znamo da se britansko društvo jasno deli na klase pa tako ni taksi službe nisu izuzetak. Oni skuplji ili taksiji više klase nazivaju se u engleskom jeziku rimaiz (eng. remise). Takodje postoje i minicabs koji pripadaju privatnim taksi službama i ne možete ih zaustaviti na ulici već isključivo dolaze po pozivu. To ne moraju biti prepoznatljivi crni taksiji simboli Londona već i razni drugi tipovi vozila.
Najveća zanimljivost vezana za londonski taksi jeste predviđena rigorozna obuka taksista koja je za neke nepojmljiva. Naime, da biste dobili dozvolu za rad potrebno je da položite praktičan ispit znanja, u engleskom jeziku poznat kao The Knowledge, koji gotovo niko ne položi iz prvog puta već u proseku tek iz dvanaestog. Šta on podrazumeva? Pripreme u proseku traju 34 meseca i zvanično su najzahtevnije u svetu toga tipa a za to vreme budući taksisti upoznaju svaki pedalj Londona. Cilj je da se osposobe da bez korišćenja mape ili navigacije budu u stanju da unapred isplaniraju putanju kretanja čim od mušterije dobiju željenu destinaciju. Potrebno je da napamet nauče preko 25 000 ulica i sve važnije objekte, trgove, parkove, groblja, krematorijume, religijske objekte i sl. Ide se čak i dotle da se zahteva i znanje i redosled pozorišta u nekim avenijama, raspored semafora i druge signalizacije itd. Naravno, postoje posebne strategije za usvajanje svog tog silnog znanja dok ne postanete pokretni GPS uređaj. Možete videti buduće taksiste (Knowledge boys i girls) kako na skuterima kruže Londonom i detaljno se upoznaju sa ulicama i znamenitostima grada.
Usled tog silnog učenja dolazi čak i do promene strukture mozga taksista, tačnije hipokampusa, što dokazuju naučna istraživanja.
Još jedna stvar koja se tiče dama koje putuju same, naročito noću. Ukoliko se bezbednije osećate sa ženama taksistima postoji specijalizovana služba Pink Ladies Taxis koju su osnovale dve mame neposredno nakon objave nekoliko slučaja zlostavljanja mušterija od strane vozača muškaraca. Mušterije, dakle, mogu biti samo dame, gospodu ne primaju u svoja ružičasta vozila. Da biste koristili usluge ove taksi službe morate se najpre registrovati na njihovom sajtu i onda možete poručiti taksi telefonom ili putem interneta. Oni vam pošalju poruku kada stignu do vas tako da ne morate da čekate napolju. Cene su iste kao i za hakni uz sve dodatne pogodnosti.
Prosečna cena taksi usluga je 1.2 funte po kilometru plus dodatni troškovi kao sto su čekanje u saobraćaju, ekološki porezi itd, ali sve to možete precizno izračunati na posebnim veb-sajtovima unosom početne i krajnje destinacije te nema mesta prevari.
Nadam se da će se i naše taksi službe jednoga dana ugledati na londonske budući da su im za sada uzor jedino cene ali ne i kvalitet.
