Sign up with your email address to be the first to know about new products, VIP offers, blog features & more.
[mc4wp_form id="4890"]
ZapiszZapisz

Šenbrun: Valcer sa Habzburzima

Napisao/la: Posted on

Zatvorite oči. Zamislite da se nalazite u prostoriji dužine 40 i skoro 10 metara širine. Svuda oko Vas na zidovima vise pozlaćeni ornamenti, svećnjaci i kristalna ogledala, ali pogled sigurno ostaje prikovan za 2 veličanstvena, takođe pozlaćena lustera ukrašena sa po 70 belih sveća i tavanicu oslikanu freskama italijanskog slikara Gregorija Guljelmija. Skoro da možete da čujete zvuke Štrausovog Carskog valcera i šum elegantnih toaleta kako lepršaju u ritmu muzike. Ovde nema mesta za reči, sve što možete da uradite jeste da uživate u najposećenijoj bečkoj znamenitosti, remek delu rokokoa i veličanstvenom deliću austrijske istorije – dvorcu Šenbrunu.

Februarsko sunce uspeva da se probije kroz pukotine zatamnjenih prozora u Velikoj galeriji i mami Vas da pogledate kroz njih. Sve što vidite su stotine i stotine ljudi koji ispred dvorca strpljivo čekaju svoj red i biraju savršeni ugao za fotografisanje. Nažalost, prilikom ulaska u dvorac moraće da se oproste od svojih fotoaparata i kamera jer njihova upotreba nije dozvoljena unutar Šenbruna. Moraće da se oslone na svoje oči, a to je  nemoguć zadatak za milione očiju, a kamoli za dva. I kako preneti posle rečima sve to? Možda je nekako moguće opisati po sećanju spavaću sobu Franca Jozefa, njegov kabinet, svaki češljić sa komode carice Elizabete ili porcelansko posuđe i elegantni pribor za jelo u trpezariji Marije Antoanete, ali to neće biti ni približno stvarnosti.

Nije samo palata jedino što Vas može očarati – tu su i šenbrunski velelepni vrtovi koji kriju lavirint sa brojnim zagonetkama, fontane, skulpture, a u okviru dvorskog poseda takođe je smešten i najstariji zoološki vrt na svetu, kutak za najmlađe, ali u kojem svakako mogu uživati i oni malo stariji posetioci Beča. Posebna atrakcija vrta su pande, nažalost ugrožena vrsta životinja, a tog neobično lepog februarskog dana mirno su leškarile i grickale lišće ne obraćajući pažnju na stotine znatiželjnih pogleda.

24 sata, zapravo 24 godine su malo za Šenbrun i sve ono što on pruža. Ukoliko se nađete na mom mestu, postaće Vam jasno. U jednom trenutku pomislilte da ni Marija Terezija, Franc Jozef ili bilo ko od drugih Habzburga koji su svo to prostranstvo nazivali svojim nisu spoznali sve lepote Šenbruna. Verovatno ni oni koji su ga hiljadu puta posetili ne znaju, i baš zbog toga mu se vraćaju. Ja svakako želim da se vratim onoliko puta koliko je dovoljno da upoznam svaki čarobni kutak mesta u koje sam se na prvi pogled zaljubila.  Možda da jednom i zaplešem u Velikoj galeriji.

Podeli: