Foto: dianeduane.com
U domovima širom Nemačke deca, a i oni koji se osećaju tako, jedva čekaju prvi decembar kako bi otvorili prva vratanca na adventskom kalendaru. Šta li se krije iza tih malih vrata, neki poklončić, slatkiš ili nešto sasvim treće?
24 vratanca, 24 iznenađenja. Ukoliko do sada niste imali priliku da se sretnete sa adventskim kalendarom, prvo ćete da pomislite kakav je to kalendar koji broji 24 dana?! Ali ubrzo ćete da shvatite da se radi o odbrojavanju i iščekivanju Božića po Gregorijanskom kalendaru. A ovi adventski kalendari (Advent – period od četiri nedelje pre Božića, iščekivanje Božića) postoje upravo da nam ulepšaju i zaslade iščekivanje Božića. Ova zanimljiva tradicija potiče upravo iz Nemačke, odakle se proširila na većinu zemalja koje slave katolički Božić.
Adventski kalendar se uglavnom pravi od kartona na kojem se nalaze prozorčići iza kojih se kriju sličice ili simboli koji ukazuju na dolazak Božića. Prozorčići su obeleženi brojevima od 1 do 24 i svakog dana otvaraju se nova vratanca. Danas ove kalendare možete da kupite u neverovatnom broju varijacija i oblika, ili možete malo da se potrudite i napravite jedan i sami.
Malo istorije
Sve do 16. veka deca u Nemačkoj su poklone dobijala ne na Božić, kao što je to slučaj danas, već na Svetog Nikolu. Tom prilikom deca bi noć pred praznik ostavljala sveže uglačane čizmice ispred sobe kako bi ih tokom noći posetio Sveti Nikola i ostavio im poklone i slatkiše u čizmicama. Ali Sveti Nikola nije išao sam, njega bi u stopu pratio njegov pomoćnik Knecht Ruprecht koji je na ramenu nosio džak uglja za onu decu koja nisu tokom godine bila dobra. Ta tradicija i verovanja bivaju prekinuta za vreme crkvenog reformatora Martina Lutera, kada je uveden običaj da deca poklone dobijaju za Božić. Kako bi se taj period skratio, za nestrpljivu decu nastao je i adventski kalendar koji bi ih svakog dana nagradio nekim malim poklonom. U to vreme siromašnije porodice su samo kredom crtale 24 crtice koje su deca svakog dana brisala znajući da se praznik približava. U nekim porodicama su se postavljale sveće sa 24 oznake ili papirića, koji su se bacali, dok su deca imućnijih roditelja dobijala medenjake. Nije bilo potrebno mnogo uveravanja da se ovakva praksa i tradicija proširi širom Nemačke, a vremenom i šire.
Foto: sellmer-verlag.de
Prvi štampani adventski kalendari
Protestantska knjižara u Hamburgu je verovatno bila prva koja je 1902. štampala jedan adventski kalendar u obliku sata. Dve godine kasnije se u listu Stuttgarter Neues Tagblatt našao i jedan adventski kalendar kao dodatak. Godine 1908. minhenski štampar Gerhard Lang prodavao je šarene sličice koje su mogle da se izrežu i zatim zalepe na 24 polja na kartonu.
24 vratanca, 24 iznenađenja
Adventski kalendar, kakav je danas prepoznatljiv, postao je dostupan širim masama 1920. godine kada su se na tržištu pojavili prvi adventski kalendari s vratancima koja su mogla da se otvaraju, a iza njih su mogle da se nađu sličice ili citati iz Biblije.
Od 50-ih godina 20. veka adventski kalendar postaje masovno popularan širom sveta. Iza vratanca su se često krile sličice sa snegom pokrivenim gradićima ili pejzažima. Neki kalendari su krili i čokoladice ili druge slatkiše.
Danas se iza 24 vratanca jednog adventskog kalendara uglavnom kriju čokoladne poslastice sa različitim božićnim motivima. Iza nekih se čak kriju igračke ili druge sitnice, koje ugodno iznenađuju pri otvaranju vratanca. Neki malo veštiji ručno izrađuju kalendare, pri čemu kreativnosti nema granica.
Sada možete da pronađete najneverovatnije primere adventskog kalendara, različitih veličina i oblika, koji osim slatkiša kriju brojne i „ozbiljne“ poklone. Izrada jednog adventskog kalendara poput ovog na slici u obliku police, može zaista da bude ozbiljan poduhvat.
Foto: whipperberry.com
Adventski venac
Još jedna od tradicija koju ćete sigurno da primetite jeste i adventski venac koji takođe potiče iz Nemačke. Adventski venac, kao i adventski kalendar, simboliše iščekivanje Božića. Venac se ukrašava novogodišnjim i božićnim motivima, mašnama, cvećem i sličnim, dok su sveće obavezan element. Danas se uglavnom prave venci sa četiri sveće koje simbolišu četiri nedelje do Božića i svake nedelje se pali po jedna sveća. Prvi adventski venac nastao je u Nemačkoj, u Hamburgu, u jednom domu za siromašnu decu. Naravno, kao i adventski kalendar, i ovaj običaj se vremenom proširio širom zemlje, a zatim i šire.
Pogledajte utiske naše polaznice o kursu nemačkog jezika u EQUILIBRIO – Obrazovnom sistemu:
