Slatke i šarmantne bakice napravljene od drveta, lepih plavih očiju i rumenih obraza neizostavni su deo ruske kulture. Babuške, lutke koje su osvojile čitav svet, su najpoznatiji ruski suvenir pored votke, balalajke i samovara. Prave se za svačiji ukus i za svačiji đžep, a nekada su i kod nas krasile police većine porodica. Mnogi veruju da su deo drevne ruske tradicije, ali one postoje tek 100 godina.
Ne zna se gde i kada je tačno nastala babuška, ali je poznato da nije ruski proizvod. 1898. godina je uzeta za godinu njenog rođenja. Napravljena je po ugledu na jednu japansku igračku, koja se sastoji od više delova, a smatralo se da ta igračka donosi sreću. Za razliku od japanskog pretka smatra se da babuška donosi blagostanje u porodici. U to vreme najčešće ime bilo je Matrjona, u čijoj osnovi leži latinska reč za majku, pa i otuda naziv matrjoške. Kreatori ove neobične lutke su Vasilije Zvjozdočkin i Sergej Maljutin. Prva babauška se sastojala od osam različitih delova i svoju premijeru je imala 1900. na Svetskoj izložbi u Parizu, gde se okitila bronzanom medaljom. Od tada kreće njihova masovnija proizvodnja. Izrada je uvek u cilindričnoj formi, bez ruku (one su naslikane), uglavnom je prikazan lik žene, mada kako se politika svuda meša, postoje i babuške (ili bolje reći deduške) u liku poznatih političara. Današnje imaju najmanje 6 delova, ali je uvek poslednji deo dete. I uvek se prvo pravi najmanji deo, na osnovu kog se prave i ostali. Prave se od lipe, jasena ili breze.
U Rusiji postoji nekoliko gradova i sela, koji su poznati po izradi tradicionalnih babuški. Jedan od primarnih centara je grad Semjonovo. Semjonovski majstori se oslanjaju na tradicuju stare Rusije: na njima dominiraju ruski tradicionalni motivi, ruska tehnika i tradicionalne boje. Babuške napravljene u ovom gradu su veoma prepozntljive po nezaboravnom cveću na platformi. U ovom gradu je takođe napravljena i najveća babuška, koja se sastojala od 72 dela i bila metar visoka.
Osmišljene kao dečije igračke, danas ipak imaju neku drugu funkciju: dekorativnu. Mnogi su rekli da ne mogu da opstanu u modernom vremenu, ali one opstaju i u 21. veku. Rusko izdanje modnog časopisa Vog ih je stavilo na naslovnu stranu povodom desetogodišnjice postojanja na tom tržištu. Kolekciju Vogovih babuški čini 30 lutaka, svaku je dizajnirao i obukao neko od poznatih dizajnera današnjice kao na primer Armani ili čuveni duo D & G. Prodate su na aukciji , a novac od njihove prodaje otišao je u humanitarne svrhe. Osim ovih trendi lutki, neki dizajneri su se odlučili da naprave i fotelje u njihovom obliku. Za ljubitelje ovih lutka, koji su takođe i ljubitelji slatkih poslastica, trgovci su izmisli kalupe, uz pomoć kojih možete da uživate ne samo u ukusu, već i u izgledu omiljenih kolača. Popularan su poklon za venčanja, rođendane, dan majki,… Ako Vam tradicionalna ruska lutka još uvek ne krasi police, možete je potražiti na on-line sajtovima, koji se bave prodajom stvari za vrlo nisku sumu novca.
Otvoreni su i mnogi muzeji, u kojima se mogu videti različiti oblici čuvenih bakica. U Moskvi je muzej posvećen babuškama otvoren 2001. Nalazi se u samom centru grada i ulaz je besplatan. Nekoliko stotina eksponata stoji na raspolaganju posetiocima od džinovskih, koja se sastoji od 40 delova, do minijaturnih veličine pirinča. Da li je trebalo proći skoro sto godina da čuvene lutke dobiju svoj muzej? Možda one nisu nacionalno blago, ali su nešto po čemu se Rusija u svetu prepoznaje: vesela ruska devojka u tradicionalnoj nošnji svetlih boja: crvenoj, žutoj i plavoj.
