Odavno poznata činjenica jeste da naš jezik važi za jedan od najtežih jezika, naročito kada je gramatika u pitanju. Ma samo srpsko ćirilično pismo je samo po sebi specifično i mnogim strancima, koji žele da nauče srpski, savladavanje ćirilice ne ide baš lako, kao ni gramatika. Četvoroakcentni sistem, sedmopadežni sistem, različiti dijalekti i ostali segmenti gramatike, predstavljaju problem u bržem i lakšem učenju srpskog jezika.
Upoznajući ljude širom Evrope i sveta, kako na putovanjima, tako i upoznajući ih u našoj zemlji, trudila sam se da prenesem duh Srbije i između ostalog upoznam ih sa našim jezikom. Mnogima od njih je bio problem i samo učenje brojeva, a posebno izgovaranje reči koje sadrže glasove: ć, č, đ, š, dž, lj ili nj. Kako koji put su ponovili reč, svesni da je pogrešno izgovaraju, sve glasnije su govorili. Takve situacije su često znale da nas nasmeju do suza. Upoznavajući se polako sa našim jezikom, shvatili su da naučene reči ne mogu biti upotrebljene stalno u jednom istom obliku, taman nauče jedno, drugo, usledi neko treće pravilo i prosto su se umarali od svih tih pravila. Objasnila sam im da to mora tako, kada je u pitanju naš jezik. Bilo im je jako teško da prate lekciju o padežima. Umesto „ja mogu“ često sam čula „ja možem“, „ćirilica“ im je uvek bilo lakše da izgovore sa „s“ ili „c“, mešali su genitiv i akuzativ, same deklinacije, kao i glagolske oblike koji su im zadavali dosta muka.
Standardno, padeži će im zadavati najveće muke. Neki jezici imaju padeže, a neki ne. Engleski jezik nema nijedan, finski jezik ima oko četrnaest padeža, dok mađarski ima oko osamnaest, sve zavisi od definicije. Apsolutni rekorder po broju padeža je češki jezik koji se govori na Kavkazu koji ima šezdeset i četiri padeža. Taj jezik je sada u izumiranju, s toga se vode napori da se očuva. Naš srpski ima samo sedam padeža, ali zato će svakom strancu koji pokušava da nauči naš jezik dobro „zabiberiti“ trud da ih razume.
Iako kod nas svi govore bar malo engleskog, a mnogi govore i druge strane jezike, stranci ne mogu da izbegnu a da se ne susretnu sa specifičnostima našeg jezika, pri čemu ga neki zavole, a nekima postane svakodnevna glavobolja. Dešava se da i nakon naučenih definicija ne znaju da primene naučeno. Potrebno je dosta prakse u govoru i rada sa stručnim licem da bi savladali na primer padežni sistem, bilo da se radi o imenicama, pridevima, zamenicama ili brojevima. Nakon par godina boravka u zemlji i učenja srpskog jezika, greške se ponavljaju u upotrebi nekih reči u rečenicama, kao i pomeranje akcenta na drugi slog što ume često da nasmeje ljude na ulici. Mnogi kojima je srpski maternji jezik za života ne savladaju neke leksičke, pravopisne i morfološke stvari, s toga ne treba ni da nas čudi što stranci imaju problem prilikom učenja srpskog jezika.
Bugarima i Italijanima nešto lakše ide učenje srpskog jezika, dok Englezima predstavlja, kako oni kažu „pakao“. Najteža reč za pamćenje im je „ljuljaška“, dok su im „poslastičarnica“ i „šćućuriti“ najteže za izgovor, kao i promene nekih glagola poput „sećati se“. Najdužu reč u srpskom jeziku jedva i mi izgovorimo u jednom dahu, a to je „prestolonaslednikovica“. Psovke su one koje stranci jako brzo „pokupe“, uglavnom u saobraćaju i veoma ih zanima njihovo značenje. Naše su često neprevodive, a kada ih prevedemo bukvalno, često komentarišu kako je radnja psovke fizički nemoguća. Dešava se i da u toku učenja naiđu na reči koje se isto pišu i izgovaraju, a imaju drugačije značenje i to ih dodatno zbunjuje.
Uz dobrog mentora, profesora, adekvatnu literaturu i kontakt sa ljudima kojima je maternji jezik onaj koji želite da naučite – uspeh je zagarantovan. Strpljenje i volja su jako važni, kao i postavljen cilj u startu. Ako pristupite sa strahom i imate određeni „gard“ prema jeziku koji želite da naučite, bilo da je to srpski, engleski, nemački ili neki drugi jezik – nećete ništa postići. Strancima je naš jezik jako lep, zvučan i tečan, vole našu kulturu, kuhinju i rado se vraćaju u Srbiju kako da probaju ponovo našu sarmu, tako i da posete još neka prirodna bogatstva, znamenitosti ili izađu u dobar noćni provod. I naravno da nauče neku novu reč 😉
