Kako se države zovu u „originalu“

Da li ste se ikada zapitali zašto u srpskom jeziku ovu državu zovemo Nemačka, kada je njeno “originalno” ime Deutschland; ili zašto su je u engleskom jeziku “preimenovali” u Germany? Imena država u originalu, odnosno na jeziku koji se govori u toj zemlji, nazivaju se endonimi. To su imena koja narodi ili države koriste sami za sebe. S druge strane, države nazivamo i drugačijim imenima u zavisnosti od toga kojim maternjim jezikom mi govorimo. Tako su nam, na primer, opšte poznati nazivi država na engleskom jeziku, dok možda naziv države na njenom jeziku nismo nikada ni imali prilike da čujemo. Ovom ...

KRATAK VODIČ KROZ ŠVAJCARSKU

Kada me pitaju, koja je moja zemlja iz snova, odgovor je jednostavan: Švajcarska. Zemlja Alpa, čokolade, sireva i satova, zemlja, čiji pejzaži ostavljaju bez daha, zemlja nacionalnog junaka Viljema Tela i naravno teniske legende Rodžera Federera. Put me, nažalost, još uvek nije naveo ka njoj, ali mislim da će i taj dan ubrzo doći. Radujem se tom susretu: moja zemlja iz snova i ja. Oči u oči. Ali dok taj dan ne dođe, odlučila sam da sastavim jedan sveobuhvatni vodič kroz Švajcarsku, kako bi i svi vi, budući putnici, bili informisani o tome. Pa da počnemo. Osnovni podaci Švajcarska se nalazi u ...

DETINJSTVO – NE NEDOSTAJE MI …

Imam puno dragih uspomena iz detinjstva i bio je to zaista lep period mog života. Ipak, nisam od onih koji bi voleli da se vrate u to vreme. Često čujem argument kako je tada sve bilo bezbrižno, i ne kažem da nije. Ali svako vreme ima svoje breme, a breme ovog vremena ne bih menjala za breme detinjstva. Ne nedostaje mi iščekivanje odraslog života i maštanje o njemu. Dok sam se igrala maminom šminkom i odećom, zamišljala sam kako ću ići na posao. Kad bih videla devojku (komšinicu ili sestru) sa dečkom, maštala sam o mojim budućim romansama. Maštala sam i ...

DETINJSTVO – NEDOSTAJE MI …

Prvo, plivanje. Prvi put sam bila na moru sa godinu i po. Mama kaže da bukvalno nisam htela da izađem iz vode. Nikad se nisam plašila vode, a ni dubine nešto naročito. Išla sam u Pinki na plivanje, ali sam ubrzo pošto sam prešla u poluplivače zakačila najgori grip u životu, što je okončalo te treninge. Ali, bez vode i dalje ne mogu. Drugo, bicikl i roleri. Sećam se da me tata najbolje drugarice naučio da vozim bicikl, znam i u kom parkiću, a sećam se i zelene Ponike koju sam dobila od mamine koleginice. Nisam nikad bila odličan vozač, ali ...

ŠTA SLAVIMO U NOĆI VEŠTICA?

Oblaci su počeli da se nadvijaju nad nama najavljujući početak sezone jesenjih praznika. Jedan od najkomercijalnijih u zapadnom delu sveta, koji se obeležava 31.oktobra, jeste Noć veštica. Ovaj praznik nas asocira na horor bajke, pojavu veštica, vampira i ostale gotske elemente. Stoga nije čudno što ljudi neretko vezuju ovaj praznik sa okultnim, pogrešno verujući da Noć veštica simboliše priklanjanje satanističkim obredima i mračnim ritualima, ali malo ko je zaista upoznat sa njenim izvornim značenjem. S obzirom da se poslednjih godina ovaj praznik populariše i u našim krajevima, evo nekoliko činjenica i zanimljivosti o njemu. Iako mnogi veruju da je Halloween tipičan ...

PONOĆ U PARIZU – NA AMERIČKI NAČIN

Čitajući svoje omiljene knjige, koliko puta ste poželeli da uđete u njihov magični svet, da zakoračite u neki drugi prostor i neko sasvim drugo vreme? Štaviše, koliko ste se puta zapitali šta je inspirisalo vaše omiljene pisce da napišu živopisne romane i priče koja ste čitali bez daha? A šta da imate priliku da ih upoznate, da pričate sa njima, i da čak zajedno sa njima proživite te trenutke inspiracije? Po pričama koje su sada već legende, Pariz je u godinama nakon Prvog svetskog rata bio dom piscima takozvane Izgubljene generacije (Lost generation), poreklom uglavnom iz Amerike, kao i mnogim evropskim ...

Svetska mapa upotrebe drugih jezika

Jezik koji čovek nauči nakon maternjeg jezika, te ga koristi u svakodnevnom životu, naziva se drugi jezik. Širom sveta pored maternjih jezika govore se brojni drugi jezici. Često su ti jezici toliko rasprostranjeni u datoj zemlji da su u potpunosti izjednačeni sa maternjim jezicima. Neki od ovakvih slučajeva su nam svima poznati, kao primer ravnomerne upotrebe engleskog i francuskog jezika u Kanadi. Web sajt MoveHub.com koji nudi ključne informacije osobama koje planiraju preseljenje u neku stranu zemlju predstavio je jedan sveobuhvatni infografik koji prikazuje koji jezici su zastupljeni u svetu kao drugi jezici. Neke informacije su sasvim očigledne, dok će nas ...

DA LI STE SE OVO IKADA ZAPITALI?

Toliko ima stvari koje nas okružuju, koje mahinalno koristimo i prema kojima se odnosimo kao da su oduvek bile tu. Kratko rečeno, uzimamo ih zdravo za gotovo, bilo da se njima koristimo u usmenom izražavanju, bilo da njima baratamo svaki dan. Zato sledi rubrika „Da li ste se ovo ikada zapitali?”. Kako su nastale slušalice? Jednog običnog radnog dana admiral Artur Hepbern je u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering čitao mnogobrojna pisma pronalazača u kojima su tvrdili da su izumeli svakolika čudesa. Ubrzo je naišao na jedno neobično pismo napisano ljubičastim mastilom na belo-roze papiru. Poslao ga je Natanijel Boldvin iz Solt ...

A KAKO JE NASTALO VAŠE PREZIME?

Postoje četiri kineska izuma za koja znamo da su promenila svet: papir, štampa, barut i kompas. Neke od nama danas svakodnevnih stvari koje nas okružuju su, takođe, nastale u Kini, kao što su: sladoled (prvi sladoled nastao je od mešavine mleka i pirinča), fudbal (nastao je između drugog i trećeg veka pre nove ere), kečap (pravio se od ukiseljene ribe i nekih začina). Ali zašto mi uopšte pričamo o Kini i njenim izumima, kada je naša tema prezime? Pogađate! I ideja o posedovanju prezimena nastala je u Kini! Da bismo se izrazili preciznije potrebno je reći da prezimena najranije poreklo vode ...

OVOG LETA NIKUDA BEZ KIŠOBRANA

Letu se bliži kraj a ja i dalje u torbi imam kišobran. Tako nešto nisam mogla sebi da predstavim ni u najgorem scenariju. Prvo što je leto i očekuju se vreli letnji dani koji se provode na bazenu, u dugim večernjim gradskim šetnjama, letnjim kombinacijama u vrelim letnjim bojama, ali umesto svega toga na ulicama našeg grada preovladavali su kišobrani i gumene čizme. Znači da je za ovu letnju sezonu trebalo izabrati odgovarajući kišobran i izdvojiti odgovarajuća sredstva. Kupiti kod Kineza ili na ulici kišobran za 100 do 200 dinara, jer je trebalo izdržati sve nalete kiše, a više para ...
Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE