Archive for the ‘Život’ Category

SVAKODNEVNE MUKE BRITANACA

Jedan sajt je skoro pozvao Britance da napišu koji su njihovi svakodnevni problemi. Rezultati nikoga nisu iznenadili, ali su nas nasmejali.
Preduboko usađena učtivost visoko se kotira na toj listi. Lepe manire koji krase Britance pripadnici drugih kultura često percipiraju kao hladnoću ili preteranu rezervisanost. Ali to je jednostavno nezaobilazan deo svakodnevne komunikacije za njih. Elem, evo na šta se žale Britanci:
• Pitao sam da li neko želi poslednji keks. Neko se javio. 
• Slučajno sam u autobusu pritisnuo taster za silazak na pogrešnoj stanici, i umesto da objasnim vozaču problem, sišao sam i išao pešice ostatak puta. 
• Moja mačka je mjaukala …

PROFESORSKO ZANIMANJE – NAJPLEMENITIJE

Biti profesor je ranije bilo jedno od najodgovornijih i najelitnijih zanimanja. Profesorima su se obraćali sa dubokim poštovanjem. Danas, kada se svet znatno promenio, i zanimanja ljudi postepeno su dobila drugi oblik. Nekadašnja prestižna zanimanja su istisnuta modernijim i profitabilnijim. Tako i ova profesija nije odolela promenama. Uprkos svemu, i dalje verujem da je ovo zanimanje jedno od najplemenitijih.
Kao profesor koji radi sa decom, susrećem se sa različitim izazovima svakog dana. I, verujte na reč,nikada nije dosadno. Svaki dan je začinjen nekim novim dečijim biserom, komentarom ili događajem. Deca uvek žele nešto da ispričaju, pitaju, provere, šapnu na uvo… I …

TA LJUBAV…MOŽE LI TO?

Mislim o ljubavi. Mislim na ljubav. Gde je ona prava, istinska, večna ljubav?Mali smo kada prvi put čujemo o njoj. Puste nam „Uspavanu lepoticu“ ili „Snežanu i sedam patuljaka“ i naprave u našim glavama neki oblik, prvobitan oblik ljubavi. I to je dovoljno. Dovoljno jako, istinsko i večno. Ali se onda nešto desi… Prođe vreme…
I tako osvane današnji dan…I ja se stvarno pitam – gde je? Neko će reći: „Ona je u nama!“, neko drugi će reći: „Negde je – čeka te! Svakoga čeka!“, a neko treći će reći: „Ja sam je već našao“. Šta je to nekada bilo drugačije, pa …

BITI KULTURAN, ŠTA LI TO BEŠE?

Poslednjih godina, konstantno komunicirajući sa ljudima, svakim danom sam sve više razočarana činjenicom da malo ko poznaje učtive načine obraćanja i ponašanja u odnosu sa drugima ljudima, bilo poznatim, bilo nepoznatim.
Stalno se pitam šta se desilo sa „hvala”, „izvolite”, „molim”, ,,izvinite”… Te reči su ozbiljni kandidati za neki budući rečnik arhaizama u srpskom jeziku. Skoro sam prilikom posete jednom manjem mestu u Srbiji bila šokirana činjenicom da je moguće da uđete u tri prodavnice zaredom i da vam niko na ulazu ne kaže „dobar dan”, ponudi vam pomoć, nasmeje se, zahvali, pri izlasku kaže „doviđenja”. Ne samo da imate utisak …

KAKO DA NA NEMAČKOM IZJAVITE LJUBAV

Za sve one kojima nemački jezik nije lep i primamljiv. Stalno sam u prilici da na časovima od svojih učenika čujem da je nemački grub jezik, da im se čini kao da Nemci samo viču i da ne zvuče opušteno i prijateljski nastrojeo i, na posletku, da nimalo nije romantičan.
Ali romantičnost nije stvar jezika, već toga kako se ophodimo prema nekome i same situacije u kojoj se nalazimo. Možemo čak i izmisliti neku rečenicu i samo da je upotrebimo u konkretnoj situaciji. Niko ne mora da razume šta mi to govorimo, a da opet bude svestan lepote tih izmišljenih reči.
Nemački …

FEBRUAR – MESEC LJUBAVI

Još samo par dana nas deli do Dana zaljubljenih 14. februara. Tada cvećare najviše zarade, u supermarketima se kupuje vino, praline i čokolade, parovi odlučuju da odu do restorana i uživaju u romantičnoj večeri, neki i ne priznaju 14.februar za Dan zaljubljenih. Ipak, tog dana je ljubav u vazduhu i bila bi šteta odreći se ovog osećaja. Ceo svet slavi ljubav, ali se običaji razlikuju.

Brazilici to rade drugačije
Oni ne slave Dan zaljubljenih 14. februara, već 12.juna. Tada se slavi Sv. Antonije, organizuju se karnevali i parade. Zaljubljeni se okupljaju u svojim domovima, a mnogi se odlučuju na veridbu ili venčanje …

DETINJSTVO – NAJSRETNIJI PERIOD U ŽIVOTU

„Jedna od najsrećnijih stvari koja može da vam se dogodi u životu jeste srećno detinjstvo’’ (Agata Kristi).
„Ima velike sirotinje među našom decom kojoj, osim novca, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.’’ (Duško Radović)
Verujem da je srećno detinjsvto osnovni uslov za sreću tokom celog života. Slike, mirisi, sećanja koja smo doživeli tokom detinjstva nikada nas ne napuštaju. Jednim delom svoga bića ostajemo deca zauvek. Moje detinjstvo je bilo ispunjeno nežnošću, ljubavlju i radošću. Mnogo uspomena iz detinjstva čuvam zauvek.
Tipična slika iz detinjstva: sestra i ja u sobi kod bake. Razapet lastiš od jednog do drugog kraja sobe. Igramo „matematike’’, igru koja …

ČIME LI SE SLADE BRITANCI?

Evo nekih dezerata koji su neodvojivi deo kulture i života na Britanskim ostrvima.
Trifle

Trifle je jednostavan dezert koji se servira u providnoj staklenoj činiji, kako bi se videlo šarenilo slojeva.
Tri glavna elementa ovog dezerta jesu patišpan, voće i krem custard, koji se u Britaniji sreće u svim mogućim poslasticama. Inače, kod nas ćete ga sresti kao engleski krem i pravi se od jaja, mleka, slatke pavlake i arome vanile.
Trifle se može obogatiti marmeladom ili džemom od crvenog voća, listićima badema, šerijem, rendanom čokoladom ili šlagom.
Crumble

Ovo je pravi kolač za početnike i ljubitelje krajnje jednostavnosti. U pitanju je engleska varijanta naše lenje …

SVE JE MOGUĆE UZ DOBRU ORGANIZACIJU

Čime god da se u današnje vreme bavite, nedostatak vremena je nešto sa čim se sigurno svakodnevno suočavate. Živite brzo, stalno ste izloženi stresu, svaki dan sa sobom nosi milion obaveza sa kojima jedva uspevate da se izborite. Neprekidno se vrtite u krug, što bi rekao Mika Antić: „Ja sam mislio da ću ići pravo dok se ne pretvorim u lenjir, a našli su me u krugu.”
Ukoliko uspete da izađete iz tog „začaranog” kruga, u koji ste, verovali ili ne, sami sebe upleli, rešićete se tog neprijatnog osećaja da ništa ne možete da stignete i da ni za šta nemate …

BUDA SA ZVEZDARE – PRVI BUDISTIČKI HRAM U BEOGRADU

Među mnogim tajnama koje Beograd krije o ljudima i zdanjima kojih više nema, krije se i priča o prvom budističkom hramu u Evropi i Beogradu.
Današnja naselja Mali Mokri Lug i Učiteljsko naselje u onim međuratnim godinama bili su dom zajednici Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije nakon građanskog rata.

U ratom razorenom Beogradu, ove pridošlice su odmah privukle pažnju znatiželjnog stanovništva koje ih je prozvalo Kinezima. Kako je broj Kalmika porastao od 1920. godine, kada je prva malobrojna grupa Kalmika stigla u Beograd, na cifru od 450 do 500 Kalmika …

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: