Archive for the ‘Život’ Category

DA LI STE SE OVO IKADA ZAPITALI?

Toliko ima stvari koje nas okružuju, koje mahinalno koristimo i prema kojima se odnosimo kao da su oduvek bile tu. Kratko rečeno, uzimamo ih zdravo za gotovo, bilo da se njima koristimo u usmenom izražavanju, bilo da njima baratamo svaki dan. Zato sledi rubrika „Da li ste se ovo ikada zapitali?”.
Kako su nastale slušalice?

Jednog običnog radnog dana admiral Artur Hepbern je u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering čitao mnogobrojna pisma pronalazača u kojima su tvrdili da su izumeli svakolika čudesa. Ubrzo je naišao na jedno neobično pismo napisano ljubičastim mastilom na belo-roze papiru. Poslao ga je Natanijel Boldvin iz Solt …

A KAKO JE NASTALO VAŠE PREZIME?

Postoje četiri kineska izuma za koja znamo da su promenila svet: papir, štampa, barut i kompas. Neke od nama danas svakodnevnih stvari koje nas okružuju su, takođe, nastale u Kini, kao što su: sladoled (prvi sladoled nastao je od mešavine mleka i pirinča), fudbal (nastao je između drugog i trećeg veka pre nove ere), kečap (pravio se od ukiseljene ribe i nekih začina). Ali zašto mi uopšte pričamo o Kini i njenim izumima, kada je naša tema prezime? Pogađate! I ideja o posedovanju prezimena nastala je u Kini!

Da bismo se izrazili preciznije potrebno je reći da prezimena najranije poreklo vode …

OVOG LETA NIKUDA BEZ KIŠOBRANA

Letu se bliži kraj a ja i dalje u torbi imam kišobran. Tako nešto nisam mogla sebi da predstavim ni u najgorem scenariju. Prvo što je leto i očekuju se vreli letnji dani koji se provode na bazenu, u dugim večernjim gradskim šetnjama, letnjim kombinacijama u vrelim letnjim bojama, ali umesto svega toga na ulicama našeg grada preovladavali su kišobrani i gumene čizme. Znači da je za ovu letnju sezonu trebalo izabrati odgovarajući kišobran i izdvojiti odgovarajuća sredstva. Kupiti kod Kineza ili na ulici kišobran za 100 do 200 dinara, jer je trebalo izdržati sve nalete kiše, a više para …

DEUTSCHE FUßBALLMANNSCHAFT

Nedavno završeno Svetsko prvenstvo u fudbalu i titula Nemačke inspirisali su me da sastavim kratak pregled o tome ko je ko u nemačkom fudbalu, po mišljenju laika kao što sam ja.

Kajzer: Franc Bekenbauer, poznati trener, igrač i menadžer reprezentacije. Nazvan je Kajzer (imperator) zbog stila igre i činjenice da je sa reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 1974. godine kao kapiten reprezentacije i 1990. godine kao menadžer.
Jogi: Joahim Lev, od milja nazvan Jogi, trenutni trener nacionalnog tima. Počeo je trenersku karijeru kao pomoćnik Jirgena Klinsmana, ali ga je, sudeći po rezultatima sa ovogodišnjeg Svetskog prvenstva, daleko premašio.
Basti: Sebastijan Švajnštajger, igrač retko intrigantnog …

A MISLILA SAM DA JE TO TAKO NEVAŽNA STVAR

„Ništa nije toliko malo da nije u stanju da napravi veliki problem.“ To je bio komentar koji mi se mnogo dopao i o kojem malo-malo pa porazmislim. Naravno, najčešće ga se setim kada žurim, ne stižem, kasnim i kad se nerviram zbog, da li je potrebno da napomenem, stvari koje su na prvi pogled bile manje važne. Naravno, pokazalo se, i pokazuje se i danas, da te tzv. nevažne stvari traže neočekivano mnogo vremena. Koje bi neke od tih „nevažnih“, a tako važnih stvari mogle biti?

Na primer, hemijska olovka. Slažem se da to i nije nešto što bi obavezno trebalo …

KAKO BITI DRUGAČIJi, A OSTATI SVOJ

Od prvog trenutka kada zakoračim u učionicu, rađa se nešto novo, svaki put drugačije, izazov pred kojim znatiželjno stojim. Dopuštam mu da me povede i kreacija sama pravi svoj put, jedinstven, neponovljiv, obnavljajući.
Rad sa školskom decom je velika nagrada. Sa njima sam uvek to baš ja i deca vide, osećaju, prepoznaju pravu emociju. Otkrivamo lepotu, osećanja, smejemo se i uz njih budim onaj deo sebe koji se često uspava svakodnevicom. Tada me ponese njihova energija i već sam u svetu gde se svi razumemo.
Misao u učionici aktivno živi, ide od jednog do drugog, prevrće se i dobija nov oblik, boje, …

SUZE GOVORE AKO IMAŠ MIKROSKOP

Šta mi je? Udajem se ove nedelje, a pišem o suzama. Ja plakati neću (valjda?), ali naši roditelji i rođaci, pa i pokoja drugarica, moj kum sigurno će pustiti koju. To me podsetilo na nešto na šta sam naišla na internetu pre nekog vremena.
Nisu sve suze iste, to svi znamo. To se samo po sebi razume ako ste čovek (vanzemaljcima ipak treba objašnjenje, kao Diku i Seli u “Trećem kamenu od sunca”). Umetnički projekat Topografija suza pokazuje nam da nije samo razlog za suze ono što ih međusobno razlikuje.
Rouz-Lin Fišer je u periodu promene i gubitka došla na ideju da …

ŠTA SU NAM ŽELELI ONI KOJI SU NAS IMENOVALI

Ako danas neko dete dobije ime Miroljub ili Divna, velika je verovatnoća da je to zbog nekog člana porodice (deda, baba, tetka i sl). Ta tradicionalna narodska imena nisu u modi. Reklo bi se da sad postoji otpor prema njima – možda zbog njihove proste transparentnosti značenja.

Meni se, pak, upravo to sviđa. Zar nije lepo nositi ime koje nešto znači? Ispravka, znači nešto očigledno. U tim narodskim imenima veoma je lako razumeti poruku, ali sad je mnogo više imena sa kojima to nije slučaj. Posebno mislim na ona imena koja su internacionalna, kao Mihajlo, Ðorde, Jovana, Danijela, itd.
Međutim, i ta …

STARA POSLOVICA NA NOVI NAČIN

Da li i za vas važi kao i za mene – što možeš danas, ostavi za sutra? Imam prijateljicu kojoj je takav stav apsolutno stran i uvek sam bila zadivljena kako može da uradi svaki domaći na vreme, čak i onaj od 5 minuta posla koji bih ja zaboravila i pre nego što izađem iz učionice. Ona je uvek imala referate, seminarske radove i eseje napisane na vreme, pa čak i dobrano pre roka i uspevala je i ono najdosadnije brzo da otkači sa liste stvari koje treba uraditi.
Nisam ja baš potpuna suprotnost (to bi bilo baš disfunkcionalno), ali bih …

ČOVEK JE DETE KOJE JE TO ZABORAVILO DA BUDE

Dete u meni. Tu je, govori mi, ponekad jasno, razdragano, poneseno emocijom, očarano jednostavnošću, lepotom, slobodom. Smeje se, vidi stazu, oronulo drvo, nepopločan deo puta u jarkim bojama, razmišlja o detalju koji nedostaje. Volim i kada šapuće. Tada je obazrivo, njegov pogled uperen ka napred, u kraju usne blagi smešak jer ono traži smisao, uviđa mogućnosti, boji ih svojim svetom.
Dete se igra. Sve je igra. Ono korača, još uvek nesigurno dok vrhovima prstiju pažljivo procenjuje i precenjuje stabilnost tla koje je uvek novo, neistraženo, primamljivo. Prepoznaje lepotu, uči, saginje se kako bi bolje pogledalo kamen koji mu zadaje bol u …

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE