Archive for the ‘Putovanja’ Category

MOJA LETNJA ŠPANSKA AVANTURA (III deo)

Nikada mi putovanje autobusom nije tako brzo prošlo i tako prijalo, kao put na relaciji Barselona-Valensija. Uživajući u prelepim španskim pejzažima i letnjim bojama, ubrzo sam se našla na autobuskoj stanici, gde su me dočekali predstavnici škole i uz reči dobrodošlice odvezli u apartman. Nakon par minuta vožnje, ili se bar meni tako učinilo, otvaraju se vrata „mog“ stana i dočekuje me široki i iskreni osmeh buduće cimerke, preslatke Šveđanke, koja mi na švedskom izgovoru španskog jezika želi dobrodošlicu: ¡Bienvenida! i poljubi me dva puta, kako nalažu španski običaji.
Da li zbog letnjih temperatura i sunca na koje nije navikla u …

MOJA LETNJA ŠPANSKA AVANTURA (II deo)

Osvanulo je i drugo jutro u Barseloni, ne tako magično kao prethodna noć, ali prijatno i misteriozno, ne otkrivajući šta će nam današnji dan doneti. Složno smo krenuli u pohod na nove reči i fraze, nove gramatičke jedinice, nova znanja i časovi su proleteli. Ovog puta našoj ekipi se pridružuje i veseli Meksikanac, i nas petoro, „standardna ekipa“ kako smo voleli da kažemo, krećemo u ponovno osvajanje prestonice Katalonije.
Jednoglasno smo rešili da drugi dan našeg boravka u Barseloni posvetimo velikom Gaudiju i njegovim „arhitektonskim čudima“. Uputili smo se ka najpoznatijoj, najlepšoj i najposećenijoj svetoj „porodici“ na svetu, koja sa ponosom …

MOJA LETNJA ŠPANSKA AVANTURA (I deo)

Ako putovanja obogaćuju čoveka, ja sam onda leta 2010. godine postala najbogatija osoba na svetu. Kao student Medicine i nesuđeni hispanista, ali veliki zaljubljenik u kulturu Španije, trebalo je da se suočim sa strahom od letenja i uputim se na zasluženi odmor, u zemlju flamenka, koride, sangrije, arhitektonskih „čuda“, u zemlju fijeste i sijeste.
Tokom studija stekla sam odlične radne navike i dobre organizacione sposobnosti. Kako iz tih razloga nisam mogla da zamislim sebe mesec dana bez ikakvih obaveza, rešila sam da spojim lepo i korisno, i upišem se na intenzivni kurs španskog jezika u Španiji. Po preporuci, obratila sam se …

LETNJI KAMP ENGLESKOG JEZIKA – KOPAONIK 2011.

Osvanulo je i dvadeseto julsko jutro u Beogradu. Zvono na crkvi Svetog Marka podseća nas da je vreme za polazak na dvanaestodnevno druženje na letnjem kampu engleskog jezika. I tako se osam nepoznatih, simpatičnih i još uvek stidljivih lica uputilo ka najvećem planinskom masivu Srbije i nacionalnom parku, Kopaonik.
Sunce koje je krenulo u osvajanje primoravalo ih je da se mršte i time im pomagalo u skrivanju stidljivih pogleda, punih neverice i iščekivanja. Ipak, nepostojanje one, svima dobro poznate, neprijatne tišine, najavljivalo nam je dobro druženje.
I dok smo uspešno savlađivali krivine Srebrne planine” i osvajali 1770. metar nadmorske visine, gde ćemo …

MIKONOS I DELOS

Mikonos je ne baš veliko ostrvo i deo je skupine ostrva u Egejskom moru pod nazivom Kiklade. Iako Mikonos nije administrativni centar Kiklada, ipak je najpopularnije ostrvo tog dela Grčke. Na njemu živi oko 9000 stanovnika, mada je leti taj broj neuporedivo veći. Čitavo ostrvo dodatno preplave putnici sa velikih kruzera, koji se iskrcaju na jedno popodne ili duže i za sobom ostave gomilu đubreta, ali i para.
Na ostrvu se nalazi par sela i glavni grad ostrva, koji se takođe zove Mikonos. Ostrvo je vrlo poznato po noćnom životu, brojnim kafićima i barovima. Naravno u gradu se nalazi i niz …

A SMALL BITE OF THE BIG APPLE

Preteći neboderi koji te živog progutaju svojim ogromnim senkama, osećaš se malo i nemoćno, nigde spomenika, nigde drveta, depresivci se bacaju sa dvestotog sprata, brendovi, reklame, komercijala… To je u najkraćim crtama predstava koju sam imao o Njujorku. Kad ono – međutim…
Prvo što je mene oduševilo je arhitektura koja je, u stvari,  pravi Njujork: prelepe četvorospratnice od cigala, sa ogradama od kovanog gvožđa ispred ulaza, stare protiv-požarne stepenice, tamno zelene nadstrešnice, drvoredi u bočnim ulicama… Kada to vidite, shvatite da ovaj grad nije samo ljut, korporativan i nemilosrdan, već i klasičan, star, prijatan i topao. Nije toliko saobraćajno histeričan kao …

SEPTEMBAR U TURSKOJ

Došao je jul a ja još uvek ne znam gde ću na letovanje. Uštedeo sam novac, očistio sam godinu u junu, samo mi je još ostalo da odlučim gde i s kim ću da otputujem. Pričam sa drugaricom iz Banjaluke, ima isti “problem”, dogovaramo se da idemo zajedno na letovanje, a pridružiće nam se i njena sestra iz Beča. Mesec dana smo vagali gde ćemo da idemo i na kraju je pobedila Turska, zbog povoljnih cena i odličnog vremena u septembru, a donekle i zbog mog elementarnog poznavanja turskog jezika. Odluka se pokazala kao pun pogodak. Želimo da vidimo što …

ŽIVETI ŽIVOT NA SUNČANOJ STRANI… #14 – AZURNA OBALA

Skrenuo sam sa glavne ulice desno u mali natkriveni prolaz, žureći da se sklonim od kiše. Međutim, pljusak je kratko trajao. Bilo je vreme ručka i malo ljudi na mokrim ulicama. Bilo je mirno taman toliko da sam mogao bez ikakve žurbe da posmatram mesto na kome sam se našao. Miris terpentina dopirao je do mene, ukazujući mi na očiglednu blizinu slikarskog ateljea. Kamena ulica na kojoj sam stajao je verovatno bila stara nekoliko vekova. Mala terasa na kući koja se nalazila u drugom delu prolaza imala je ogradu od uvijenog kovanog gvožđa, a sa nje su visile saksije pune …

ŽIVETI ŽIVOT NA SUNČANOJ STRANI… #13 – EGIPAT

Prijatan noćni let od Beograda do Kaira je, kako je bilo i očekivano, prošao mirno. Iskreno sam se nadao lepotama Egipta i očekivao sam sliku koju sam stekao o ovoj zemlji, pre mnogo godina još, čitajući Agatu Kristi i „Ubistvo na Nilu“, kao i razne druge romane. Nakon toga, mnogo toga sam čitao o ovoj zemlji, naročito o vremenu starog Egipta, o vremenu faraona, nekih vladara izgubljenih u vremenu i nekih bajkovitih priča rasejanih po kuloarima vremena. S obzirom da je let bio noćni, lako sam mogao da primetim da smo nakon preleta Grčke, sa nešto svetla koje se videlo …

ŽIVETI ŽIVOT NA SUNČANOJ STRANI… #12 – DVORCI LOARE

Bilo je predveče, počelo je da se smrkava, a topla ranojesenja kiša je tiho počela da pada. Mali drveni prozori obrasli vinonom lozom, dozvoljavali su tek toliko pogleda na unutrašnjost kafane da otkriju pune stolove, poluprazne tanjire, nekolicinu nasmejanih lica, kao i par uzdignutih čaša spremnih za nazdravljanje.
Bilo mi je jasno da je ispred mene mesto veselog raspoloženja u kome se dobro jede i pije. Prijatelju koji je bio samnom, skrenuo sam pažnju na ovo mesto. Bez oklevanja smo ušli. Dočekao nas je vlasnik kafane, simpatični puniji čovek, od svojih pedesetak godina, sa nešto sedih i sa širokim osmehom. Svoj …

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: