Termin postmodernizam ima onoliko definicija koliko ima ljudi koji ga definišu, i zbog toga je teško tačno utvrditi sam koncept i njegove karakteristike. Neki smatraju da je to filozofski koncept koji predstavlja skeptičnu kulturnu reakciju na značajne istorijske događaje poput Drugog svetksog rata i Holokausta. Prema mišljenu drugih, postmodernizam je umetnički pokret koji je nastao kao reakcija na modernizam koji je bio dominantan u prvoj polovini 20. veka. Tu je zatim i mišljenje pojedinih da postmodernizam predstavlja način mišljena koji spaja nauku i umetnost.
Sam nastanak termina postmodernizam pripisuje se španskom književnom kritičaru, Federiku de Onisu, koji ga je prvi put …

Sedmog februara 2012. godine navršilo se tačno 200 godina od rođenja velikana britanske i svetske književnosti, Čarlsa Dikensa. Kao njegova najpoznatija dela često se navode ‘Oliver Tvist’, ‘Dejvid Koperfild’, ‘Velika Očekivanja’, ‘Priča o dva grada’, ali činjenica je da je ceo Dikensov opus nezamenjiv deo viktorijanskog realizma koji nam i posle 200 godina verno opisuje tadašnje vreme, običaje, događanja i sliku sveta.
Kao moralista, satirista i društveni reformator, Dikens je bio majstor kompleksnih radnji i zapleta i likova koji su oslikavali tadašnje englesko društvo. Njegovi romani kritikuju nepravdu, naročito brutalan odnos viših prema nižim klasama društva. Edgar Džonson, pisac Dikensove biografije …

„Golub“ („Die Taube“, 1987) je novela od nekih stotinjak strana. Delo je autora knjige „Parfem“, po kojoj je nastao i istoimeni film režisera Toma Tikvera. Ako Vam se svideo ovaj neobičan film ili još bolje knjiga, onda je ovo prava stvar za Vas. Ima isti neobičan zaplet i brilijantan stil pisanja.
Ali prvo ćemo početi od samog autora, koji je podjednako zanimljiv kao i njegove knjige: rođen je pre 60-tak godina u blizini Minhena, na Štarnberškom jezeru; majka mu je bila profesor fizičkog, a otac pisac i novinar; posle gimnazije je studirao istoriju u Minhenu i u francuskom gradu Aks En …

Svi smo čuli za Pola Ostera. Nadareni američki romanopisac, hroničar Amerike s kraja 20. veka.Čitali smo i Njujoršku trilogiju i Mesečevu palatu i Levijatan. Američka izdavačka industrija svakako bira koga će lansirati u etar kada je postmoderni roman u pitanju. Otuda bestseleri. I to je OK. Što bi rekli, svaka roba ima svog kupca. Međutim, bestselere treba posmatrati kao uvod u određeni žanr, određeni pravac i treba ih iskoristiti da biste došli do mnogo zanimljivijih dela koja svakako nećete naći na istaknutim mestima u knjižarama. To sam ja uradila sa Osterom i došla do fantastičnih naslova još jednog američkog hroničara …

Nastanak romana Treći čovek (The Third Man) ima zanimljivu pozadinu upravo zato što je prvobitno proizašao iz scenarija koji je njegov autor Grejem Grin pisao za jedno od najvećih filmskih remek-dela sredinom 20.veka pod istim nazivom Treći čovek sa Orsonom Velsom u glavnoj ulozi.
Radnja romana smeštena u posleratnom Beču – na granici između Sovjetske imperije i kapitalističkog Zapada. Roman se, stoga, može smatrati alegorijom Hladnog rata. Napisan je 1948. kada je tenzija između Istoka i Zapada počela da jača nakon Staljinove blokade Berlina tog leta. Grad je podeljen na četiri okupacione zone: britansku, francusku, američku i rusku.
Svaka od njih ima sopstveni policijski sistem koji nema prava …