Kako su mladi promenili srpski jezik?

Dijalog br.1: ,,Dobro tebra, de’ si do sad?”

,,E’o buraz, stižem za čuku vremena, sori, smarala me keva nešto.”

Dijalog br.2: ,,Alo švester, aj’ mi uradiš domaći iz mate, znači mnogo smara onaj profa”

,,Brate, nema frke, samo nemoj da me ispališ k’o prošli put za lovu!”

Dijalog br.3: ,,Care imas soma, fali mi za gilje?”

,,Imam buraz, sve za tebe! Ljubi brat <3“

Da li ste razumeli ove replike? Ako niste, verovatno pripadate grupi ljudi koja ne koristi žargone i brinete o svojoj govornoj kulturi. Promene u samom izražavanju kod mladih nećete primetiti samo u njihojoj usmenoj komunikaciji već i u njihovim pismenim zadacima. Jeste, žargoni su oduvek bili deo svakodnevne komunikacije, ali danas su probijeni svi standardi po pitanju nekih osnovnih pravila i načela koja treba da se poštuju.

Jezik je sistem koji se neprestano menja. I to nije ništa neobično, postoje nove pojave koje bi trebalo imenovati, dok druge reči postaju arhaične. Naročito je zanimljivo pitanje: Na koji način mladi utiči na promenu jezika? Svakako, prva asocijacija na to nam je upotreba žargona. Oduvek su mladi želeli da komuniciraju na slobodniji, opušteniji način, a nepoznavanje takvog vokabulara znači da je sagovornik ili pripadnik starijih generacija, “matorac” ili “smarač” koji koristi književni jezik, odnosno poštuje normu.

smartphone-569076_960_720

Možda pomenutu pojavu najbolje ilustruje anegdota o baki i unuku. Baka brižno pita unuka da li da mu skuva kafu, a unuk odgovara: „Ma nema frke, baba!“. Posle izvesnog vremena baka ode do kuhinje i predlaže mu: „A da ja lepo skuvam nama kaficu, a kad dođe taj Frke, skuvaću i njemu“. Ljudi u zrelijim godinama koji su svoju ličnost gradili u nekom drugom vremenu, često ne razumeju novije generacije. Mada, i među novijim generacijama ima onih koji odrastaju na drugačiji način, onih koje roditelji usmeravaju ka edukativnim sadržajima počev od muzike, npr. pohađanjem muzičke škole ili sportskim aktivnostima gde važi parola „U zdravom telu zdrav duh“. Tako su deca manje „na ulici“ i nemaju vremena za društvene mreže i ostale moderne zanimacije.

Druga zanimljiva pojava je česta upotreba emotikona. Naime, mladi danas sve više komuniciraju porukama. Reči im više nisu potrebne da bi izrazili ono što osećaju. Sve što napišu mora biti ispraćeno smajlićem ili odgovarajućim stikerom, određene predmete zamenjuju ikonicama tj. slikama tih predmeta, jer je to zapravo IN.

Interesantno je na koji način tumače i interpunkcijske znake. Završetak rečenice tačkom, kojom se inače izražava da je misao završena, za njih predstavlja ljutnju sagovornika, a ukoliko pročitaju poruku koja se završava znakom uzvika, ozbiljno su zabrinuti. Tu se već uočava i blaga promena u psihičkom stanju u tom smislu da su mladi postali jako drčni, shvataju sve lično i sami sebi daju neku vrstu počasti.

Pored toga što često koriste skraćenice koje nepravilno pišu, ili ih sami izmišljaju, koriste i strane skraćenice, najčešće iz engleskog jezika: lol, wtf, omg i sl. Kada biste ih pitali zašto to rade, verovatno bi vam odgovorili da je tako brže i jednostavnije, smaaaara ih da pišu ”romane”.

girls-1353184_960_720

Još jedna stvar koja jako privlači pažnju je ta da im je poznavanje ćiriličnog pisma na nezavidnom nivou. Mladi danas uglavnom pišu latinicom tzv. ”šišanom latinicom” koju najčešće koriste na društvenim mrežama. Ćirilicu koriste isključivo baš ukoliko moraju na pismenim zadacima iz srpskog jezika. Dešava se da ne znaju ni svoje ime da napišu pravilno, da mešaju glas g i q, koriste & umesto i, glas ć i đ ne znaju da razlikuju takođe u pisanju i da ne nabrajamo dalje, primera je zaista mnogo.Nakon svega navedenog u prethodnim pasusima, dolazimo do zaključka da nam je jezik doveden u zabrinjavajuću situaciju. Mladi čitaju prepričane lektire i na razne načine se snalaze samo da ne zamaraju moždane vijuge. Koriste oko petsto reči koje vrte u krug, ne razmišljajući da li će ih neko razumeti od starijih osoba, koju će ocenu dobiti na pismenom zadatku i da li će sutra na konkursu za posao ostaviti utisak jedne kulturne, elokventne i primerene osobe. Ovo nije apel za pomoć srpskom jeziku već apel za sve mlade da rade na sebi, neguju svoje pismo, da poštapalice i žargoni nisu baš tako kul. Mnogo je lepše obogatiti rečnik rečima koji odaju utisak pametne osobe, a ne suprotno 🙂

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: