SENT ANDREJA – BAJKOVITA SRPSKA OAZA U MAĐARSKOJ

Kada turisti posete stranu zemlju po prvi put, primarni deo njihovog interesovanja čini prestonica, tj. njene kulturne znamenitosti, čari noćnog života i uzbuđenja. Malo ko je upoznat sa ostalim delovima zemlje i činjenice da se u manjim zabačenim krajevima možete susresti sa možda neobičnijim iskustvima. Meni se slično dogodilo kada sam prvi put posetila Budimpeštu. Veličanstvena i fascinantna metropola u svojoj blizini skrivala je jednu od naročitih kulturnih baština, a to je svega  20 km udaljena varošica pod imenom Sentandreja ili Sent Andreja (Szentendre).

4.1.1

Ono sto je mene na prvi pogled osvojilo u ovom simpatičnom gradiću jeste taj starinski, romantični duh koji isijava iz svakog kutka. Na ulasku u glavnu ulicu, koja je isključivo pešačka, nalazi se mapa grada napravljena u vidu kamene makete. Nakon što sam nastavila svoju šetnju kaldrmisanim putem primetih da se ulicom protežu zanatlijski kućerci okićeni živopisnim ornamentima. Pošto je ovo inače i turistički centar grada, takođe obiluje raznim suvenirskim prodavnicama odeće, šešira, umetničkih minijatura i ostalih rukotvorina. Razgledajući svaku od njih u jednom trenutku opazih nesvakidašnji prizor usred maja meseca. Ogromna figura Deda Mraza posmatrala me je ispred okićenog izloga. Kao veliki ljubitelj zimskih praznika uputih se ka ulazu u nešto što će se ispostaviti kao božićni mini Diznilend. Najraskošnije jelke i čarobne figure anđela, irvasa i mnogobrojnih ukrasa svetlucale su u ovom malenom carstvu koje je otvoreno tokom cele godine. Jednako oduševljenje doziveće gurmani i ljubitelji slatkiša, pošto se u Sentandreji nalazi jedan od najpoznatijih muzeja marcipana, a u blizini dunavskog rukavca i restoran srpskih specijaliteta.

christmas-museum-shopVeć sam rekla da je veliki deo Sentandreje obeležen znamenitostima srpskog porekla, te je značajno spomenuti da se na glavnom gradskom trgu može videti srpski Esnafski krst koji potiče iz 18. veka. Prvi gradonačelnik Sentandreje bio je Srbin  Evgenije Dumča, čija je spomen ploča na mađarskom i srpskom jeziku postavljena na kući u kojoj je živeo. Ovde je takođe rođen i živeo naš čuveni književnik Jakov Ignjatović.

sentI tako bi vaše čitanje mojih opisa moglo da potraje još dugo, ali bojim se da ipak ne bih mogla u potpunosti da dočaram sve ono sto biste najbolje doživeli da ste tamo. Zato ukoliko vas jednoga dana put nanese malo severnije kroz panonske krajeve, ne propustite da makar na kratko posetite ovu idiličnu varošicu.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: