KAD ZABORAVIŠ SVE ŠTO SI UČIO…

Sredovečni stendap komičar Lui hoće da gleda neki avangardni crno-beli francuski film i hoće da Pamela ide sa njim, ali njoj je ta ideja dosadna. On je moli da ga razume i objašnjava joj ovim rečima: „I didn’t go to college. Education is an ongoing thing for me.“

Koliko nas posmatra stvari na Luijev način? Koliko samo visokoobrazovanih ne vidi obrazovanje kao on? Opšteprihvaćeni pokazatelji obrazovanosti su diploma i/ ili načitanost. Međutim, sigurno nisam jedina koja poznaje ljude koji su završili fakultete, a ne vide dalje od svog nosa, a tu su i oni koji su načitani, ali načitani čega…

Smatram da je ustaljena ideja – što više zna, to je obrazovaniji. Znači količina znanja, tj. poznavanja činjenica, direktno je proporcionalna sa „količinom/ visinom“ obrazovanja. Štreberi su onda najobrazovaniji. A verovatno i Siri.

Na početku prethodnog pasusa rekla sam da smatram da je tako, mada nema razloga da se tako ograđujem. Jedan pogled na naše školovanje dokazuje da jeste tako – najviše se ceni reprodukcija nabiflanih informacija, samim tim i sposobnost memorisanja. Ako je to ono što čemu obrazovani teže i ako je to ono na šta ih upućuju oni koji ih obrazuju, onda je cilj obrazovnog procesa stvoriti isprogramirane robote.

KAD ZABORAVIŠ SVE 2Ovime ne želim da negiram neophodnost poznavanja činjenica. Nije problem poznavanje činjenica, već odnos prema njima. Da li ćemo činjenice samo primati ili ćemo ih tražiti i istraživati, kojim izvorima ćemo verovati, koliko izvora ćemo upotrebiti, da li ćemo dovoditi u pitanje objektivnost tih izvora – to je ključ obrazovanja. Obrazovan čovek poznaje se po svom stavu prema činjenicama, a ne prema pukoj količini memorisanih informacija.

BUSHNELL PICTURESPored tog kritičkog stava prema poznatom, mislim da su to ljudi koji obrazovanje ne smeštaju u sadržajne i vremenske okvire formalnog obrazovanja. Čovek uči dok je živ. Ne obrazujemo se samo dok učimo za školu i u njoj – obrazujemo se kroz sopstvena iskustva, susrete sa nečim nepoznatim i kontakte sa ljudima. U tom smislu, obrazujemo se kad putujemo, kad komuniciramo sa ljudima koji nisu iz naše sredine ili koji su drugačiji, jednostavno – kad izađemo iz zone komfora. Obrazovanje je i stav prema nepoznatom. Objektivno posmatrati ono što nam je strano, interesovati se da ga istražimo, ne plašiti ga se i ne odbacivati ga ante factum – to ukazuje na stepen obrazovanosti.

KAD ZABORAVIŠ SVE 3Bila sam zatečena Luijevom skromnom izjavom. Pored degradacije vrednosti i zamene teza koje upadaju u oči u današnjem društvu, pojam obrazovanja je samo delimično problematizovan. Mnogo se priča o školskom obrazovanju, a neuporedivo manje o obrazovanju kao celini, kao životnoj orijentaciji. Iz te perspektive, svako od nas snosi odgovornost za sopstveno obrazovanje i proširivanje vidika. Mi smo ključan činilac u obrazovnom procesu, i ne radi se samo o tome koliko nam je neko dao, već koliko smo mi tražili.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE