ART NUVO – UMETNIČKI PRAVAC I STIL ŽIVOTA

Teško je reći kada tačno počinje pokret Art Nuvo, jer nema nekog presudnog događaja u istoriji, nekog određenog dela koje je označilo početak. Smatra se da je počeo negde oko 1890. s tim što se mora uzeti u obzir da su tendencije svojstvene ovom pokretu bile prisutne i malo pre toga, pre svega u dekorativnim umetnostima. Klice svakog novog pravca se uvek javljaju još u vrhuncu onog koji ga prethodi da bi se u njegovom vrhuncu isto tako pojavile klice nekog drugog pokreta koji će ga zameniti. A vrhunac Art Nuvoa je Svetska izložba u Parizu 1900. godine, onaj trenutak kada XIX vek ustupa mesto XX, kada novo zamenjuje staro. Sam Art Nuvo se nalazi na prelazu između starog i novog, između umetnosti do tada i one umetnosti koja sledi. Zato se za ovaj pokret često kaže i da je prvi moderan pravac, jer je prvi koji raskida veze sa prošlošću.

Bing galerijaArt Nuvo dobija naziv po istoimenoj galeriji Semjuela Binga u Parizu, gde novi, mladi, još nepoznati umetnici sa svojim svežim idejama pronalaze sebi mesto. Samo ime, koje na francuskom znači nova umetnost, i onom neupućenom ukazuje na sam program pravca. Naziv Art Nouveau se uglavnom koristi u zapadnoj Evropi, dok se u drugim zemljama iste tendencije i iste osobine drugačije nazivaju. U srednjoj Evropi i pre svega Austriji se koristi termin secesija koji potcrtava raskidanje sa prošlim, sa onim što sputava, a u severnoj se koristi termin Jugendstil. Jugend na nemačkom znači mladost što ukazuje na oživljavanje ushićenja i uzbudljivosti svojstvenim tom čovekovom dobu. Slično kao u Francuskoj, i u Italiji ovaj pokret dobija naziv po mestu koje je igralo bitnu ulogu u oblikovanju ukusa javnosti, a to je u ovom slučaju prodavnica Liberty’s u Londonu. Opšte mišljenje da je ovaj pokret početak nove koncepcije umetnosti odražava i termin Modernista koji se koristio u Španiji.

nakitArt Nuvo nastaje kao reakcija na sve veću uznapredovalost industrije i njeno prodiranje u sve aspekte života, čineći ga tako dinamičnijim i haotičnijim. Jedni su u tehnološkom napretku videli korist i prihvatili nove mogućnosti koje on pružao, kao što je korišćenje kovanog gvožđa. Drugi su ručni rad videli kao jedini način da se odupre industrijalizaciji, pa su se posvetili pravljenju vrhunskih, unikatnih dela koja su se razlikovala od jeftinih serija masovne proizvodnje. To je dovelo do toga da su ti ručni radovi dobrog kvaliteta i složene izrade bili dostupni samo krupnoj buržoaziji. Ostali moraju da se zadovolje kičastim replikama tih istih proizvoda, koje su im jedine bile pristupačne zbog niskog kvaliteta materijala i zbog jednostavnosti izrade koje je industrija donela, a koje liče na ono što je moderno.

mucha 1Moda, kao činilac zastarevanja i zamene proizvoda, javlja se s kraja 19. veka. Prisutna je večita glad za novim koje postaje staro čim se ta glad zadovolji. Kada se dobije ono što se želi, ono počne da dosađuje, odbacuje se i traži se nešto drugo što će se želeti. To objašnjava količinu dela stvorenih za tako kratak period koliko je bio aktuelan Art Nuvo.

arhitekturaNapušta se podela na višu i nižu umetnost, gde su višu činili slikarstvo, arhitektura i vajarstvo kao lepe umetnosti, a nižu primenjene. Idealni umetnik je svestran, pronalazi svoj izraz u svim aspektima, a umetničko delo se najbolje ostvaruje kroz sintezu ova dva sveta, kroz njihovu koegzistenciju. Enterijer se prirodno nastavlja na eksterijer tako stvarajući fluidnost pokreta i harmoniju između spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE