NA UŠĆU DVEJU REKA, ISPOD AVALE

Znate li kako se zove rubrika ispisana na unutrašnjoj strani zadnje korice Politikinog zabavnika? Tako je, zove se “Rekli su o …”. Kakve su poglede na stvari imali znameniti ljudi – da, to može da bude veoma interesantno. Još je interesantnije kada prepoznate svoje misli u mislima velikih ljudi. Oni to umeju tako lepo da sroče.

Danas svi želimo da putujemo što više, da vidimo toliko toga, toliko svetskih gradova i nije to toliko nedostupno danas. Ali trebalo bi, čini mi se, da naučimo da gledamo da bismo videli. A gde bi trebalo vežbati nego kod kuće, zar ne? Zato predlažem da se prvo sagledaju sve lepote Beograda, da se one nađu i tamo gde se na prvi pogled i ne primete. Tada uporedite svoja zapažanja sa zapažanjima ljudi koji umeju da gledaju. Možda vas iznenade vaši isti pogledi.

Beograd 5Herbet Vivijen, putopisac

Kako se često dešava da putnik poseti neko čuveno mesto očekujući mnogo, a odlazi iz njega potišten i razočaran. Ovakvi slučajevi su sa Atinom, Rajnom, Crkvom svetog Petra u Rimu. Međutim, otišao sam u Beograd ne očekujući ništa – ni dekor, ni prizore, ni veselost niti išta zanimljivo – a sada sam potpuna žrtva njegovog zavodljivog šarma da od njega moram da se odvojim sa najvećim bolom. Ovo je neko novo osećanje: zaljubiti se u jedan grad.

Beograd 2Borislav Pekić

Ako čovek privremeno, za ovaj trenutak, zanemari osnovni zadatak koji ima u Beogradu, a to je sačuvati goli život na pešačkim prelazima i trotoarima, preostaje mu onaj teži: da se sačuva od ispovesti poznatih i nepoznatih ljudi.

Beograd 6(New York Times)


Danas, grad je preplavljen suprotnostima i kulturom: s  jedne strane šljunkovit, siv i sirov, a sa druge spokojan, kaldrmast i tih. U isto vreme je mesto za kuliranje, kao i  za uzbuđenja.

Beograd 4 Momo Kapor


„Gde je srce Beograda?” Svugde i nigde.
Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći:  „Daj šta daš!“, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne usteže da sedne sa gostom ispod „Lipe“ i popije pivo, u uličnoj gužvi u kojoj će te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili, u lepoti ižvrljanih zidova koje niko ne kreči, a na kojima je islikana dirljiva freska uličnih sudbina, ljubavi, psovki, uvreda, duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena – sve to na malteru ispod kojeg jo
š proviruju upozorenja: Provereno – min njet! Svi na izbore! – a iznad svega tablica odavno iščezlog osiguravajućeg zavoda “Sava“, koji nije uspeo ništa da osigura, a najmanje sebe, i bledi tragovi promenjenih tabli sa uličnim nazivima.

Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu njegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beograđanki. Beograđanke na ulici – to je za mene fantastičan moderan balet, bez drugog zvuka do lupkanja potpetica na njihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devojčice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim želja, samostalne, drske i učtive u isti mah, sa urođenom elegancijom dovitljivih modiskinja i lukavo skrivenim siromaštvom – one su najlepša i najraskošnija predstava koju Beograd nudi pogledu došljaka, sve dok nekuda ne iščeznu, kao po nečijem tajnom migu, a ulice ostanu neutešno puste i gole.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE