A ŠTA AKO JE ŠEKSPIR ZAPRAVO BIO PREVARANT?

Vilijam Šekspir je ime koje sa sigurnošću znaju svi koji su ikada makar i čuli za engleski jezik, što je, složićemo se, ceo svet. O značaju koje ima Šekspir kao književna institucija može se reći mnogo, ali neka za sada bude dovoljno da kažemo da se pojava Šekspira i njegovih dela smatra periodom začetka modernog engleskog jezika, onakvog kakvim ga znamo danas. Zato nije ni čudo da se i sama ideja o osporavanju Šekspirovog autorstva ismejava kao još jedna teorija zavere. A opet, broj onih koji i dalje zagovaraju tu teoriju nije mali.

01_blogPo takozvanoj ,,oksfordskoj teoriji”, pravi autor dela koja se pripisuju Šekspiru zapravo je bio lord Okford, Šekspirov savremenik, istaknuti plemić, pesnik i mecena umetnosti, naročito pozorišne, koji je i sam smatran za jednog od najtalentovanijih dramskih pisaca svog vremena. Zbog svog društvenog i političkog statusa, pisao je uglavnom pod pseudonimom. Kada se jedan plemić elizabetanske engleske, koji je imao prilike ne samo da se obrazuje nego i da putuje i upozna zemlje opisane u Šekspirovim dramama, uporedi sa jedva obrazovanim glumcem poreklom iz neugledne stratfordske porodice, nije teško shvatiti zašto bi ova teorija mnogima zvučala primamljivo, čak i uverljivo. Štaviše, ako i pređemo preko toga da je vrhunska dela svetske književnosti napisao neugledni provincijalac, jer nije nemoguće da je mogao imati pristup kakvom-takvom obrazovanju (setite se, govorimo o kraju 16. veka, kada ideja o obrazovanju za sve nije bila tako popularna), ostaje činjenica da postoje nezabeleženi delovi Šekspirovog života, čitave godine u kojima on kao da nije ni postojao, jer ne postoje nikakvi podaci o njemu iz tog perioda.

DAB0055-20111022-600x400Upravo ovu temu obrađuje nedavno snimljen film Anonymous, u kome je Šekspir prikazan kao glumac u pozorištu ,,Gloub“ čije je ime iskorišćeno igrom slučaja, kako bi se prikrio identitet stvarnog autora. U filmu je upravo lord Oksford prikazan kao stvarni autor, a razlog zbog kojeg je želeo da prikrije svoj identitet jeste upravo njegov antirežimski politički angažman. Lord Okford je kroz svoje drame sistematski  nastojao da stvori klimu koja će dovesti do puča, što je kulminirao izvođenjem drame ,,Ričard III“ i revolucijom koju predvodili njegov sin i drugi erl od Saseksa. Proces nastajanja popularnih drama u filmu teče paralelno sa političkim dešavanjima, ali oslikava i privatan život lorda Oksforda, koji je centralni lik, dok je Šekspir prikazan samo kao šarlatan i marioneta.

Koliko god da postoje argumenti u korist obe strane, ovaj film me nije ubedio da se priklonim bilo kojoj od njih. Ali mi jeste približio to opasno vreme intriga, spletki, kada se lako moglo desiti da padnete u nemilost svog suverena, samo da biste posle ponovo bili u milosti (ako u međuvremenu niste završili na giljotini, razume se). I moram priznati, kako su me autori književnih dela koje sam čitala uvek zanimali manje od samih njihovih dela, nisam osetila nelagodu zato što se neko usudio da iz korena prodrma čeličnu instituciju Vilijama Šekspira. Štaviše, videla sam to kao osveženje i bilo mi je drago što nisam mogla tako lako da mu nalepim postmodernističku etiketu.

Za mene, a verujem i za mnoge druge, Šekspirova dela uvek su govorila sama za sebe. U njima postoji toliko pesničkih bravura, jezičkih poslastica (pa koliko li je samo reči i fraza skovano upravo u tim dramama), toliko originalnih misli i živopisnih detalja, toliko istorije (i proverljivih podataka i istorijskih aluzija, ako želimo da cepidlačimo) da mi nije bitno da li je to napisao jedan čovek ili njih desetoro. Pomislite samo na sve velikane istorije i zapitajte se šta je zapravo ostavilo traga u istoriji – oni sami ili njihova dela, umetnička ili bilo koja druga. Drame koje pripisujemo Šekspiru su neosporno svevremenske, ne samo da ih citiramo nego ih delom i živimo. Prema tome, čovek koga nazivamo Šekspirom uopšte ne mora biti samo jedan čovek. Što se mene tiče, te drame moglo je zajedničkim snagama napisati i više ljudi, ali je važno da one postoje. Jer kada dođe do pitanja biti ili ne biti, već je kasno – naša dela su već odredila naše izbore. Jer čovek je smrtan, a njegovo delo nastavlja da živi sve dok ga budući naraštaji iznova i iznova proživljavaju.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

CLOSE
CLOSE