Ako danas neko dete dobije ime Miroljub ili Divna, velika je verovatnoća da je to zbog nekog člana porodice (deda, baba, tetka i sl). Ta tradicionalna narodska imena nisu u modi. Reklo bi se da sad postoji otpor prema njima – možda zbog njihove proste transparentnosti značenja.
Meni se, pak, upravo to sviđa. Zar nije lepo nositi ime koje nešto znači? Ispravka, znači nešto očigledno. U tim narodskim imenima veoma je lako razumeti poruku, ali sad je mnogo više imena sa kojima to nije slučaj. Posebno mislim na ona imena koja su internacionalna, kao Mihajlo, Ðorde, Jovana, Danijela, itd.
Međutim, i ta imena imaju značenje kao Dragan ili Snežana, samo što su ta značenja skrivena ispod „naslaga“ vremena. Kad sam išla na rekreativnu i ekskurzije sa školom, bilo je popularno kupovati pločice na kojima je opisano značenje i poreklo imena. Tako da jedna Jovana verovatno zna da je njeno ime isto što i Ivana (i Džoana u engleskom), i da znači bog je milosrdan. To značenje važi i za imena kao što su Johan u nemačkom, Džon u engleskom, Ðovani u italijanskom, Huan u španskom itd.
Mnogo imena potiče iz grčkog. Ime Stefan (Steven, Stephen, Esteban) nije slučajno bilo često u dinastiji Nemanjica, pošto je to pravo kraljevsko ime i znači kruna. Slično je i sa imenom Vasilije (Vaso, Vasko, Bazil), koje takođe potiče iz grčkog, a znači kralj.
Aleksandar je neko ko je zaštitnik ljudi, a Katarina je čista. Doduše, izgleda da poreklo ovog imena nije nedvosmisleno jasno, pošto postoji više mogućnosti. U starogrčkom kataros je značilo čist (otuda i katarza kao pročišcenje). Jelena je isto što i Jela, Jelka, Jelica, Helen, Elen, Olena, Ilona, a u osnovi znači svetla, jarka, jer je koren ovog imena u starogrčkom značio baklja, svetlost. (Ovo su sad samo moja razmišljanja bez ikakve potpore u rečnicima i priručnicima, ali na nemačkom se svetao kaže hell, a na engleskom je pakao hell, a on je tradicionalno predstavljan kao mesto večne vatre. Hm…).
Spomenusmo Ivane i Jovane na početku. Ova dva imena blisko su povezana sa imenom Ana (Anka, Anja, Jana, Anika, Anita, Anais, Hana), koje vuče korene iz starohebrejskog i znači milost, samo što Ivana i Jovana potiču od Ioan što znači bog je milosrdan.
Marko (Markus, Mark, Marsel) bilo je jedno od najpopularnijih imena u starom Rimu. Postoje različita mišljenja o nastanku, ali najverovatnije je povezano sa rimskim bogom rata Marsom, tako da je Marko ratoboran.
Marija je jedno od najpopularnijih imena na ovim prostorima, a veoma je rasprostranjeno i u drugim jezicima. Varijante uključuju: Maša, Mara, Marica, Meri, Mirjam, Marion, Marijana, Mojra, Merjem, Marika. Moguća značenja u starohebrejskom obuhvataju more gorčine, buntovnica, željna poroda, mada postoji verovatnoća da ime potiče iz egipatskog sa značenjem ljubav i voljena.
