Podstaknuta primerom moje koleginice iz španskog i njenim zanimanjem za idiome u španskom, podsetila sam se koliko takve fraze i njihov istorijat mogu da budu zanimljivi. Reših da se pozabavim istim „problemom” i u nemačkom jeziku:
Ab die Post!
Po značenju nema baš mnogo veze sa poštom, ali po istorijatu nastanka izraza ima. Za početak nešto o značenju fraze – prevedena na srpski znači Krećemo. Nastala je u vreme procvata bavarske kneževske dinastije Thurn und Taxis, koja je svo svoje bogatstvo stekla kao prvo poštansko preduzeće. Razvili su toliko efikasan i brz sistem da je po njima nastao ovaj idiom.
Böhmische Dörfer
Prevod ovog izraza je Češka sela. Koristi se kada želimo da kažemo da nešto nimalo ne poznajemo tj. ovaj izraz ima isto značenje kao i fraza „Meni su sve to španska sela“. Nemci nisu poznavali Španiju, ali su s vremena na vreme čuli nazive slovenskih sela, koji su im zvučali potpuno strano. Sam izraz je nastao za vreme Tridesetogodišnjeg rata u 17. veku između katolika i protestanata koji je imao razarajuć efekat na Evropu i čije posledice su se osećale dugo posle zaključivanja mira.
Eulen nach Athen tragen
Naravno, ova izreka ne potiče iz Nemačke, već iz Nemcima prijateljske Grčke, tačnije iz komedije grčkog pesnika Aristofana „Ptice“. Prevod glasi – Nositi sove u Atinu i izreka se odnosi na neku uzaludnu i bespotrebnu aktikvnost. Postoje i moderne varijante sa istim značenjem, ali drugim akterima, kao na primer: Bier nach München bringen (Doneti pivo u Minhen) ili Kohlen nach Newcastle tragen (Nositi ugalj u Njukastl).
Hals- und Beinbruch
U engleskom postoji izraz Break a leg, kada nekom hoćemo da poželimo sreću i uspeh sa ispitom; izraz na engleskom je najverovatnije prevod nemačkom izraza sa istim prenesenim značenjem i neznatno promenjenim prevodom. Naime, Nemci će vam poželeti ne samo da slomite nogu, već i vrat. Istorija ovog izraza je vrlo interesantna: potiče iz jidiša i originalna izreka glasi Hatslokhe u brokhe, a prevod je uspeh i blagoslov (pogotovo se koristila pri sklapanju poslova). Nemci su verovatno pogrešno razumeli ove reči i zapamtili ih na način koji im je bio razumljiviji. Naravno, za mnoge idiome postoji više objašnjenja, pa je tako i sa ovim. Naime, Nemci su, kao i svi, bili pomalo sujeverni i vodili se mišlju da je bolje želje ne ureći i poželeti suprotno od stvarne želje. Da ne čuje zlo.
