LETU ŠTUKE – KONCERT ZA PAMĆENJE

Da li ste ikada otišli na koncert grupe za koju ranije niste ni čuli? Pretpostavljam da nema mnogo onih koji bi uopšte i priznali da su uradili tako nešto. Deluje nelogično, zar ne? Bilo je to ovako.

Vraćam se sa uvek veselom prijateljicom M. Ž. kući, pričamo kako ćemo da iskoristimo dane vikenda, i ona mi se pohvali da ide na dugoočekivani koncert grupe Letu Štuke. „Koje grupe? Kako, kako?“, nisam mogla da razumem naziv dok ga nije ponovila polako, sričući slog po slog. Pita me da li volim Azru, Darka Rundeka i zaključimo da bi mi se pesme ove grupe sigurno dopale. Ujutro pričam sa dobrom drugaricom i pitam: „Jesi ti čula za grupu Letu Štuke?“. Očekujem da će i ona da pita: „Molim? Kako?“, međutim, čujem vrisak sa druge strane: „Da li sam čula? Pitaš me da li sam čula? Pa čekam njihov koncert godinu dana. Ta grupa ima posebno značenje u mom životu. Ima još karata. Hajde sa mnom!“ I tako sam završila u Mikseru na koncertu grupe za koju sam čula noć ranije.

I kako je bilo? Šta da kažem kad sam skakala i plesala uz svaku pesmu, a uz jednu su krenule i suze! Pitaju me kako može toliko da me pogodi pesma koju prvi put čujem! Ne znam, može! Pri tom, da jedna stvar bude jasna – alkohol ne podnosim. Kažu da mi ni ne treba.

Bio je to jedan od retko dobrih provoda. Apsolutno emotivno! Ljudi su svirali, svaka im čast. Sergej Trifunović je njihov veliki fan i otpevao je sa njima jednu pesmu na bini, a sve ostale propratio plešući i pevajući u prvom redu, go do pojasa.

Letu štukeOd tada, puštam njihov miks sa YouTube-a i ređaju se pesme „Mesto za dvoje“, „Šutiš“, „Tesla“. A potom sam se malo i edukovala. Letu Štuke su bosansko-hercegocvačka grupa koja je nastala 1986. godine. Pesme su stvarali pod uticajem panka i novog talasa. Nakon prvih snimljenih pesama grupa se razilazi. Članovi grupe raselili su se na sve strane sveta, dok se Dino Šaran, nakon kratkog boravka u Zagrebu, vratio u Sarajevo, gde ponovno počinje da razmišlja o reaktiviranju benda. Uz podršku aranžera, producenta i perkusioniste Đanija Pervana, koji se u međuvremenu odselio u Pariz, gde je postao nezamenljiv član Rundek Cargo orkestara, uspeli su da 2005. godine okupe grupu, ali u drugačijem sastavu.

Poslednji album objavljen je 2011. godine pod nazivom „Brojevi računa”. Od istoimene pesme prolaze žmarci niz i uz kičmu. Reči refrena su: „Mi smo matični brojevi, brojevi računa,
poluprazni kontejneri, iščupane klupe. Nas nema i nikad nas nije ni bilo, samo ti se snilo.” Svideli su mi se neki od komentara na ovu pesmu poput onih koji kažu da je ovo rok himna, balkanska himna, surovo istinita pesma i da je reč o vaspitnom roku. Kroz čitavu pesmu se čuje nekakvo krčanje, za koje sam mislila da je uzrokovano mojim, ponekad lošim, zvučnicima. Međutim, dok sam slušala druge pesme, nije bilo nikakvog problema, ali samo kad slušam tu – nešto krči. Trebalo mi je vremena da ukapiram da je to namerno urađeno, kao ilustracija iritantne prirode svega onoga o čemu se u pesmi govori.

Čitavo iskustvo bilo je obojeno onim osećanjem koje imate kada naletite na neku stvarčicu, koju uopšte niste planirali, a potpuno vam legne, savršeno uklopi u sve što imate i učini, potpuno neočekivano, neopisivo srećnom. E takvo je bilo to osećanje, samo obojeno mnogo jačim bojama.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: