KAKVI SU STUDENTI BILI ŠILER, ADENAUER I VIRDŽINIJA VULF?

Nekada je lepo setiti se studentskih dana, kada su najveći problemi, da li će se položiti ispit ili da li se u novčaniku ima dovoljno novca za odlazak na neku žurku? Studiranje je možda i najlepši deo u životu, jer nam pruža dosta mogućnosti: imamo priliku da upoznamo nove ljude, steknemo prijatelje za ceo život, da se oprobamo u različitim oblastima, da probudimo neka nova interesovanja. U današnje vreme studirati možda više znači nervirati se, nego što je najlepši deo života, ali studenti, sačekajte da se zaposlite.  Kada na poslu provedete 8-9 sati, nekada i više,  tada ćete sigurno, ako ne naglas reći, onda bar pomisliti: Studiranje je bio najlepši deo moga života!

studiranjeStudentski život se menja: danas imamo internet, laptopove, android telefone, studira se ono što nam u budućnosti donosi profit, a nekada smo imali generaciju 68, koja se borila za bolji svet.

U daljem tekstu možete pročitati kako je izgledao život troje ljudi, koji imaju značajno mesto u oblastima kojima su se bavili. Zašto baš oni? Jednostavno tako

Fridrih Šiler je u početku hteo da studira teologiju, kako bi postao sveštenik, jer je kao dečak voleo da stoji na stolici u kuhinji i da drži govore, ali je od te ideje brzo odustao. Onda je hteo da studira pravo i to iz razloga da kasnije, kada završi , može da nosi periku. Bio je rešen u tome i upisao je studije prava. Sve je bilo strogo isplanirano: ustajanje, kupanje, oblačenje, jelo, učenje. Osim pravne nauke, studenti su usvajali gradivo filozofije, prirodnih nauka i jezika.Na fakultetu je upoznao dosta ljudi i sve njih je spojila ljubav prema poeziji, pa su često satima umesto o zakonima, diskutovali o pesmama i porukama koje one nose. Ali i pravo mu postaje dosadno, stoga se on okreće medicini, ali ne zapostavlja svoju strast –literaturu. Studije je uspešno završio, odrekao se svih lepota studentskog života (u to vreme to su bile kafane i lepe žene) i paralelno je napisao jednu od svojih najboljih drama „Razbojnici“. Jedno vreme je radio kao lekar, ali ga je njegova strast odvela tamo gde je i trebao da bude – među velikane nemačke književnosti.

Virdžinija Vulf je bila žena, koja je obožavala životinje, a prezirala priču o venčanju i veridbama. Pošto govorimo o periodu oko 1900. godine , ona u to vreme nije mogla pohađati elitne škole kao na primer njena braća i ostali muški poznanici, već je prvobitno pohađala neku vrstu večernje škole, gde je završila kurseve grčkog i latinskog jezika. Kasnije kreće i na studije, pronašla je ljude sličnih interesovanja, čak je i posećivala igranke. Ona i njena grupa prijatelja nisu pripadali omiljenim grupama i najčešće su na tim igrankama sedeli u uglu, potpuno neprimećeni. Ali sama je govorila da njoj to ne smeta i da ima mnogo značajnih stvari nego biti omiljen.Kao i studentkinja imala je psihičke probleme, koje su je pratili do njene smrti. I danas bi Virdžiniju  fascinarali jezici i grčki klasici, samo ostaje pitanje , kako bi i da li bi izdržala današnji tempo i sistem studiranja.

Konrad Adenauer, prvi posleratni kancelar Nemačke, se rado sećao svojih studentskih dana. Bio je jedan veseli student. Nije se opijao po kafanam , jer je to značilo da mora dati mnogo novca, što on nije mogao, ali je zato sa svojim kolegama rado pevao i nije mu trebao alkohol da bude dobro raspoložen. Studirao je pravo i to ne u svom rodnom gradu, jer u porodici Adenauer je važilo pravilo da se ne studira u rodnom gradu, već u nekom drugom kako bi se osoba osamostali i da pored učenja stekne određeno iskustvo. Kao student proživeo je mnogo toga: zajedno sa drugom je putovao u Italiju, Švajcarsku i Češku. 

Za vreme studija niko nije primetio njegov politički talenat. Među kolegama je delovao povučeno i nesigurno.  Ali treba napomenuti da je bio odličan student i da je kada je učio noću, ispod stola imao lavor pun hladne vode, u koji je stavljao stopala, kako ne bi zaspao.

Nakon uspešnog završetka studija vratio se u svoj rodni grad , odlučio da treba nešto da promeni, da se aktivira i tako kreće njegova politička karijera. I to počinje tako što je upoznao jednu od uticajnih žena tog doba , koja ga je uvela u politiku, a koja će kasnije postati njegova supruga. Bio je uspešan kancelar, ali za svoje studentske prijatelje je on bio samo Toni. Zanimljivo je i to, da je bio štedljiv  do kraja svog života.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

1 Komentar to “KAKVI SU STUDENTI BILI ŠILER, ADENAUER I VIRDŽINIJA VULF?”

  1. Gaga kaže:

    Skroz simpa. Interesantno je saznati takve trivije ponekad 🙂

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: