DOBAR TRAČ – POSTOJI LI TAKO NEŠTO?

Sprovela sam jednu malu internu anketu među prijateljima i poznanicima na temu trača. Zanimalo me je da li tračarenje baš toliko loše. “Skoro uvek predstavlja nešto loše i maliciozno, a za one koji tračare smatra se da imaju jadan društveni život” – rekao mi je Aleksandar, drug iz detinjstva, kad sam ga pitala šta njemu znači pojam tračarenja. Priznao mi je da i on to radi ponekad. Poverila sam se da i za mene važi isto.

Ipak, poslednja naučna istraživanja opovrgavaju takve negativne asocijacije i pokazuju da je u pitanju važan društveni fenomen, radnja koja nam je svojstvena od najranijih društvenih sistema.

ogovaranjeTrač pruža uvid u određenu kulturu, pošto kodira trenutne sisteme vrednosti. Sam izbor teme, ono o čemu se tračari, a još više, ono o čemu se ne tračari, daje nam smernice o tome šta je dobro, poželjno i važno. Trač nam može otkriti vrednosti koje govornik ceni i odražavati njegovu ličnost. „Može biti ogledalo onoga kako percipiramo ljude i pojave oko nas”, dodaje moj drug. Dobar slušalac može iz trača zaključiti nešto o osobi koja ga širi – šta je toj osobi zanimljivo, zabavno ili prezira vredno i sl.   

 Možda deluje kao besposličarenje, ali ogovaranje je neophodan vid širenja i prikupljanja informacija. Saznanja o životima drugih ponekad sadrže korisne informacije koje nam mogu doneti prednost. Od „radio Mileve” možemo čuti kako da poboljšamo svoj učinak na poslu, koji je to tajni sastojak za tortu od sira ili kako da izgubimo par kilograma. Anica, drugarica koja radi doktorat iz lingvistike mi je rekla da je povremena trač partija „korisno sredstvo za dolaženje do informacija”.

 Sa jednog, možda neobičnog, stanovišta, može se reći da se ljudi tako zbližavaju. Potreba za tajnovitošću i poverljivošću (predmet ogovaranja nikad ne sme biti prisutan) svemu daje donekle zavereničku auru. Anica mi je rekla da “izgleda da razmena informacija o drugima stvara intimnu atmosferu i povezuje ljude”. Razvija se ne samo poverenje, već i pouzdanje u druge, dok tračare rade nešto što društvo osuđuje.  

 „Bez ogovaranja, naše društvene interakcije postale bi previše zvanične. Svi razgovori bi bili gotovo upola kraći i mnogo dosadniji”, predočila mi je drugarica Tara koja je psiholog. Sa njom se složila još jedna drugarica, Jovana – s vremena na vreme ljudi imaju potrebu da razgovaraju o trivijalnim stvarima. Nekoliko minuta razgovora o drugima služi kao ventil i privremeno nam odvraća pažnju od sopstvenih života.

 Bolje ću se osećati kad sledeći put budem tračarila.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: