„ATLAS OBLAKA“ – PRIČE O PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Ako ste raspoloženi za malo inteligentne naučne fantastike, toplo preporučujem film „Atlas oblaka” (Cloud Atlas). Film je ustvari adaptacija istoimenog romana Dejvida Mičela i prati šest međusobno isprepletanih priča iz različitih vremenskih razdoblja. Čitava poenta svodi se na to kako dela pojedinaca u datom trenutku toka istorije mogu da utiču na celokupan razvoj čovečanstva i pravac kojim će se ono kretati. Možemo videta kako od ubica nastaju heroji i kako jedno dobro delo inspiriše čitavu revoluciju u dalekoj budućnosti.

Ne postoji redosled priča već se one prepliću sporadično i pripadaju različitim periodima prošlosti i sežu u dalju budućnost, od 1849. do 2321. godine. Zbog toga film zahteva duboku koncentraciju. Hronološki gledano radnja prve priče uglavnom se dešava 1849. godine na brodu negde na Tihom okeanu. Jedan advokat iz San Franciska po imenu Adam Iving prilikom sklapanja posla za svog tasta prisustvuje bičevanju jednog roba i uspeva da izdejstvuje njegovu slobodu. Oslobođeni Autua će mu ovu uslugu višestruko vratiti u kasnijem razvoju događaja.

Cloud AtlasNaredna priča se dešava u Kembridžu i Edinburgu godine 1936. Radi se o mladom muzičaru Robertu Frobširu koji sarađuje sa čuvenim kompozitorom Vivijanom Ajrisom kao pomoćnik, zapravo na papir i na dirke prenosi melodije koje ovaj komponuje u glavi. Tokom njihove turbulentne saradnje Frobšir dobija inspiraciju za sopstveno remek-delo koje Ajris pokušava da prisvoji. Rasplet je neočekivan i uključuje dolazak Evinovog ljubavnika Rufusa Siksmita.

Naredna priča odvija se 1937. godine i u njoj se ponovo pojavljuje, sada znatno stariji, Rufus Siksmit koji je u međuvremenu postao nuklearni fizičar. Njega slučajno upoznaje novinarka Luisa Rej koju tumači Hale Beri. Luisa je visprena i neustrašiva i ide stopama slavnog pokojnog oca u nameri da raskrinka aferu koja se tiče bezbednosti novog nuklearnog reaktora ali se ispostavlja da je to ipak preveliki zalogaj za nju i Rufusa koji joj svesrdno u tome pomaže.

Film nas dalje vodi u godinu 2012. do potpuno otkačene priče, baš kao i vreme u kojem se ona odvija. Timoti, šesdesetpetogodišnji izdavač, ostvaruje neverovatan profit kada njegov pisac, već osuđivanji siledžija, ubija jednog kritičara na očigled mnogih prisutnih na žurci. Timoti još brže gubi zarađeni novac jer biva ucenjen. Jedina nada mu je rođeni brat, okoreli bogataš. Umesto da mu pozajmi nešto novca da stane na noge, brat ga šalje u starački dom sa ne baš tako sjajnim uslovima. Dom služi kao okvir za dalji zaplet pun sjajnih obrta kada Timoti sa još nekoliko stanara doma pokušava da pobegne.

Sledeće putovanje nas vodi u 2144. godinu do restorana brze hrane u kojem služe mlade, zgodne devojke-klonovi. U ovoj sekvenci se prepoznaje uticaj više naučnofantastičnih filmova na sličnu temu. U svakom slučaju, ona uspeva da se izvuče iz okrutne rutine u čemu joj pomaže istaknuti član pokreta otpora i dalji zaplet ove priče kreće u pravcu romanse.

Glavni junak poslednje sekvence je Zahari kojeg igra Tom Henks. On živi u primitivnoj zajednici koja podseća na doba pećinskih ljudi, sa sestrom i sestričinom u vremenu nakon „pada” tokom kojeg je čovečanstvo gotovo izumrlo. Godina je 2321. Zaharijevo pleme, inače, obožava boginju Sonmi . U posetu im dolazi Meronim (ponovo Hale  Beri), članica zajednice koja se još uvek drži ostataka visokotehnološkog društva pre velikog pada. Demonska halucinacija jednom prilikom savetuje Zaharija da se sakrije i kukavički u tišini svedoči smrti svog zeta i sestrića koje su napali pripadnici kanibalističkog plemena monstruoznog izgleda i navika. Pošto uspeva da spasi njegovu nećaku od smrti, Zahari ispunjava obećanje i vodi Meronim do Klaud atlasa, komunikacione stanice odakle ona pokušava da  pošalje signale Zemljinim kolonijama. Tu Zahari otkriva da je Sonmi smrtnica, a ispostavlja se da je Sonmi ustvari klon iz prethodne priče. Po povratku do sela Zahari otkriva pokolj od strane istih kanibala koji su ubili njegovog zeta i sestrića. Meronim uspeva da spasi njega i njegovu sestičinu koji zajedno napuštaju Veliko ostrvo na brodu koji podseća na svemirski.

Epilog čitavog filma se odvija na jednoj drugoj planeti u koloniji Zemljana kojoj između ostalog pripada i Zaharije ali i Meronim. On pripoveda sve ove priče i vidimo da je Meronim ustvari uspešno poslala poruke sa Klaud atlasa. Ove poslednje scene daju tračak optimizma u pogledu opstanka naše civilizacije nakon pada do kojeg su doveli ponašanje i dela ljudi oslikana u svakoj od ovih priča. Monstruoznost i destruktivna moć koju ni ne znamo da posedujemo nadjačana je željom za opstankom i konačno ljubavlju koja prevladava.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: