Poslednjih godina je svest o važnosti učenja stranih jezika od najranijeg uzrasta sve više prisutna na našim prostorima. Engleski jezik, na primer, kao dominantni strani jezik zahvatio je sve sfere života, te se njegovo nepoznavanje danas zaista smatra svojevrsnim hendikepom. Pored engleskog jezika, vrlo je korisno za svakog pojedinca da se osposobi da koristi bar još jedan strani jezik, pa makar to bila i samo bazična komunikacija. Najbezbolniji i najlakši način da se jedan strani jezik usvoji jeste da se počne sa učenjem što ranije. Stoga bi roditelji trebalo da svoje dete usmere na učenje već od treće godine života.
S obzirom na delikatnost uzrasta i zahtevnost prirode posla predavača na radu sa decom ovog i starijeg uzrasta, veoma ja važno da metod po kome se radi bude potpuno prilagođen, deci pristupačan i omogući im da što lakše usvoje nove pojmove i što pre budu osposobljeni da ih u komunikaciji upotrebe. Pored muzike, igre, slika i drugih deci zanimljivih nastavnih materijala, veoma je važno da nastavu stranih jezika sa decom baziramo i na bogatom gestovnom jeziku. Najvažniji segment konunikacije sa decom jeste razumevanje. Da bi nas dete razumelo, naš govor i gestovni jezik moraju biti potpuno jasni. Deci izuzetno privlači pažnju ono što je slikovito, vizuelno atraktivno, ali pre svega jasno. Na taj način se najlakše pamte novousvojeni pojmovi.
Totalni fizički odgovor (Total Physical Response) naziv je metoda čiji je osnivač psiholog dr Džejms Ašer, a koji se prvenstveno bazira na fizičkom odgovoru na verbalne naredbe, tačnije to je metod koji istovremeno kod deteta razvija motorne i verbalne sposobnosti. Ovo je pre svega princip po kome se inače usvaja maternji jezik. Dete se prvo uči da razume i izvrši osnovne naredbe poput onih: „Dođi!“ „Pošalji poljubac!“ „Pokaži gde je pametna glava!“ itd. To je svojevrsna vežba za razvijanje moći zapažanja, sposobnosti razumevanja i izvršenja zadatka.
U praksi nastave stranih jezika je više puta potvrđeno da je usvajanje jezika kod dece ranog uzrasta efikasnije i znanje dugotrajnije ukoliko se nastava zasniva na ovom kao jednom od metoda. Pored osnovnih naredbi koje nastavnik upućuje detetu na stranom jeziku, veoma je bitno da on uključi mimiku koja će dete zainteresovati, širok pokret koji kod njega budi jasnu asocijaciju na novouvedeni pojam. Imenovanje pojma više puta i ponavljanje radnje od strane deteta veoma brzo će usloviti i to da ono samo verbalizuje novonaučeno. Tako se kod deteta poboljšava i fizička sposobnost, ono istovremeno stiče sigurnost i sposobnost korišćenja, sada ne već stranih reči, koje duže ostaju u sećanju jer su u asocijativnoj vezi sa određenom mimikom ili pokretom. Konkretni primeri aktivnosti koje se zasnivaju na ovom metodu mogli bi da budu, recimo, usvajanje vokabulara za delove tela pevanjem pesmice na stanom jeziku i istovremeno pokazivanje na određeni deo tela onog momenta kada se on začuje. Ukoliko se uvodi vokabular za domaće životinje, uz navođenje reči na stranom jeziku, može se praktikovati onomatopeja i imitiranje pokreta karakterističnih za te životinje. U kasnijoj fazi se deca mogu navići da razumevanje datog pojma potvrde podizanjem ruku npr.leve ukoliko je odgovor DA, ili desne ukoliko je odgovor NE.
Veoma je važno da predavača u nastavi odlikuje izuzetna kreativnost i visoka motivisanost. Od toga u mnogome zavisi kako će čas izgledati i kakve će biti nastavne aktivnosti koje ga čine. Ono što je sasvim sigurno jeste da one moraju biti takve da deci olakšaju usvajanje stranog jezika i na što bezbolniji način ih uvedu u svet učenja, koji oni sami grade i u svakom trenutku ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima koje ga čine.
