UMETNIČKA SLOBODA PO SVAKU CENU – DA ILI NE?

Da li cenzura uskraćuje slobodu umetniku ili štiti onoga ko je konzumira veoma je diskutabilno. Brojni primeri cenzure na filmu našem društvu izgledaju smešno ali u nekim kulturama su ti isti slučajevi sasvim opravdani. Cenzura na filmu ne znači samo zabranu nasilnog i pornografskog sadržaja. Politika je oduvek bila veoma kontroverzna tema cenzure. Degutantnost, odnosno neumesnost može se uzeti kao argument za. Tu su još i bogohulnost, moralna panika i okrutnost prema životinjama.

Mnogi opravdavaju cenzuru time da su mediji najviše odgovorni za osipanje moralnih vrednosti u društvu shodno njihovom ogromnom prisustvu u životu prosečnog čoveka. Zabrane su često trajne ali publika uvek nađe način da dođe do željenog filma.

Neki od najzanimljivijih primera cenzure su sledeći:

Čuveni ‘’Ben Hur’’ nikada nije dobio dozvolu za prikazivanje u Kini zbog navodnog propagiranja hrišćanstva, kao ni ‘’Lara Kroft Tomb Raider’’ zbog omalovažavanja kineskog društva. Čuveno Skorcezeovo Oskarom nagrađeno ostvarenje ’’Dvostruka igra’’ (The Departed) takođe je zabranjeno za prikazivanje u Kini zbog nagoveštaja da vlada namerava da upotrebi nuklearno oružje protiv Tajvana što je veoma osetljivo političko pitanje. Horor film „Hostel“ je zabranjen u Ukrajini zbog negativnog oslikavanja istočnoevropskih zemalja gde se navodno trguje ljudima i ljudi zlostavljaju zbog novca. Posedovanje ovog filma i u privatnim kolekcijama smatra se protivzakonitim.

Savršeno je jasno zašto su filmovi poput ’’Apokalipsa danas’’, ’’Rambo’’ i ostala holivudska ostvarenja bila zabranjena za prikazivanje u Vijetnamu ali još uvek je zvanično nepoznato zašto je ‘’Borat’’ zabranjen u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Čuveno Kjubrikovo ostvarenje po romanu Entonija Bardžisa ’’Paklena pomorandža’’ bilo je zabranjeno u Velikoj Britaniji dve godine od početka prikazivanja (1973-1975.) pa sve do 2000. godine. Ovo nije bila klasična zabrana. Film je povučen od strane samog režisera, ne samo zato što se govorilo da podstiče nasilje i da mladi delikventi kopiraju groteskno ponašanje likova iz filma, već zato što je Kjubrik sam dobijao pretnje smrću. Film nije zvanično prikazivan u Britanij sve do posle njegove smrti 1999. godine dok je u međuvremenu popularnost ovog filma porasla do te mere da je dobio status mita.

Jedan od najranijih primera kako cenzure tako i dvostrukih aršina u osnovama ranog Američkog društva je ‘’Ranjeno koleno ‘’ (Reenactment of the Massacre at Wounded Knee 1890.) jer budi saosećanje prema američkim starosedeocima, Indijancima.

Pored neprikladnih i uznemirujućih sadržaja, bombardovanje masa određenim fimskim sadržajima sa neadekvatnom karakterizacijom likova često zbunjuje publiku i zamagljuju vizuru moralnog i realnog rasuđivanja. Uz

pomoć filmova ljudi često kreiraju pogrešnu sliku o stvarnosti, na primer da su doktori uvek u stanju da postignu čudesna izlečenja, da policajci uvek uhvate zločince, da advokati uvek dobijaju slučajeve. Sve to neretko zbunjuje mlade i dovodi do pogrešnog odabira budućeg zanimanja što kasnije može da vodi u razočarenje.

Potrebno je da sami budemo u stanju da propuštamo ne samo filmove već i sve ostale medijske sadržaje kroz filtere sopstvene cenzure i nipošto ne dozvolimo da nam često loš kvalitet medijske ponude vređa inteligenciju.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

1 Komentar to “UMETNIČKA SLOBODA PO SVAKU CENU – DA ILI NE?”

  1. Cana kaže:

    Ne vredi cenzura medija, ako covek sam enma osećaj za to šta vredi gledatia a šta ne.

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: