POSTMODERNIZAM U KNJIŽEVNOSTI

Termin postmodernizam ima onoliko definicija koliko ima ljudi koji ga definišu, i zbog toga je teško tačno utvrditi sam koncept i njegove karakteristike. Neki smatraju da je to filozofski koncept koji predstavlja skeptičnu kulturnu reakciju na značajne istorijske događaje poput Drugog svetksog rata i Holokausta. Prema mišljenu drugih, postmodernizam je umetnički pokret koji je nastao kao reakcija na modernizam koji je bio dominantan u prvoj polovini 20. veka. Tu je zatim i mišljenje pojedinih da postmodernizam predstavlja način mišljena koji spaja nauku i umetnost.

Sam nastanak termina postmodernizam pripisuje se španskom književnom kritičaru, Federiku de Onisu, koji ga je prvi put upotrebio 1934. godine, u uvodu nekakve antologije pesama. Termin je upotrebio kako bi imenovao školu pesnika koji pišu na španskom jeziku a čiji se rad razlikuje od modernističkog stila koji je u to vreme bio popularan. U engleskom jeziku ovaj je termin prvi put upotrebljen od strane engleskog istoričara, Arnolda Tojnbija, prilikom opisivanja istorijskog perioda  nakon francusko-pruskog rata.

Jedan od  osnovnih zadataka postmodernizma je da obnovi naš sistem čitanja koristeći se inovacijama u samom procesu pisanja. Čitalac, osim što učestvuje u procesu čitanja dela, sada dobija priliku da učestvuje i u samom procesu njegovog stvaranja, organizujući diskurs i pronalazeći značenje. Novom načinu čitanja treba prilagoditi mesto koje reči, rečenice, pasusi i znakovi interpuncije zauzimaju u svakom delu; i dizajn samih dela i stranica i njihovo numerisanje treba promeniti. Takođe, naracija ne treba da bude linearna, hronološka i logična jer ni sam život nije takav. Novinu predstavlja i odsustvo bilo kakvih ograničenja što dozvoljava upotrebu materijala koji nemaju nikakve veze sa samim delom – citati, slike, liste, grafici, itd, ili pak odsustvo bilo kakvih materijala, tačnije ostavljanje stranica neispisanih.

U ovom periodu dolazi i do stapanja fikcije i istorije, kao i do mešanja klasa i rasa, što predstavlja homogenost i ekscentričnost koje nisu bile karakteristične za tendencije pre postmodernizma. Ono što je takođe svojstveno postmodernizmu je zamagljivanje granica između žanrova, diskursa, visoke i masovne kulture, itd., što omogućava da se ispriča i priča ljudi i grupa koji kroz istoriju nisu imali pravo glasa, kao što su žene, homoseksualci, crnački narod, itd.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: