Kao i ostali moderni jezici, ni engleski nikada ne stagnira, a jedan od najočiglednijih pokazatelja tih promena je neprestano stvaranje novih reči i izraza, dok neki postepeno prestaju da se koriste. Ovo za sobom povlači potrebu da se rečnici redovno dopunjuju i menjaju.
Oxford English Dictionary (OED) je sa oko 600 000 reči najduži zvanični rečnik engleskog jezika. Njegova reputacija je toliko dobra da se nove reči smatraju ozvaničenima i prihvaćenima tek kada se pojave na njegovima stranama. Ne prihvataju svi nove reči sa entuzijazmom – neke od njih mnogo ljudi smatra ružnim, veštačkim i neprirodnim.
Neke skorije dopune ovog rečnika svedoče o važnosti interneta i savremenih načina elektronske komunikacije. U poslednje vreme uvedeni su pridev „bloggable“ (opisuje temu kao prikladnu za blog) i imenice „onliner“ (korisnik interneta) i „cyberbullying“ (korišćenje interneta u svrhu nečijeg zaplašivanja ili maltretiranja, što je uglavnom prisutno kod dece i tinejdžera koji koriste društvene mreže na internetu). OED je takođe uključio i neke od izrazito neformalnih skraćenica koje se koriste u mejlovima, SMS porukama i na Tviteru, kao što su „IMO“ (in my opinion = po mom mišljenju), „LOL“ (laughing out loud = valjam se od smeha – koristi se kada je nekome nešto jako smešno) i „OMG“ (Oh my God/gosh/goodness = O, Bože – koristi se da izrazi šok ili uzbuđenje).
Ostale skorije dopune ovog rečnika uključuju „light-bulb moment“ (trenutak iznenadnog prosvetljenja), „lappy“ (sleng izraz za laptop) i nešto što su mnoge žene verovatno primetile – „man flu“ (obična prehlada, ali u slučaju kada je muškarac dobije jer on prenaglašava njene simptome i ponaša se kao da boluje od neke mnogo teže bolesti).
Još jedna promena koja se trenutno odvija, iako je spora, je promena u izgovoru. U Britaniji se, na primer, u nedavnom istraživanju pokazalo da iako neke reči mogu da se izgovore na nekoliko načina, prednost se daje jednom određenom načinu izgovora. Kod reči „schedule“, na primer, mlađim Britancima se više sviđa američki izgovor „skedule“ pre nego tradicionalni britanski „shedule“. U slučaju reči „garage“ većina preferira naglasak na prvom nego na drugom slogu. Načini izgovora koje većina nerado koristi bi naposletku mogli da nestanu, kao što je bio slučaj sa izgovorom reči „hospital“ bez „h“, što je bilo pravilno u Britaniji u devetnaestom veku.
U Britaniji nema mnogo ljudi koji bi se protivili gore pomenutim promenama, ali to nije slučaj za neke druge tendencije koje je istraživanje pokazalo. Na primer, mnogo mladih Britanaca speluju slovo „h“ ne kao „aitch“, nego kao „haitch“ što bi vremenom moglo sve više da se toleriše, ali se za sada smatra pogrešnim. Neobično je i da mnogo mladih dodaje još jedan slog u reči „mischevous“ i izgovara je kao „mischeevy-us“, što je neosporno pogrešno i sigurno će da iziritira nastavnike i profesore.
(prevod teksta na sajtu izdavača Macmillan)
