„Golub“ („Die Taube“, 1987) je novela od nekih stotinjak strana. Delo je autora knjige „Parfem“, po kojoj je nastao i istoimeni film režisera Toma Tikvera. Ako Vam se svideo ovaj neobičan film ili još bolje knjiga, onda je ovo prava stvar za Vas. Ima isti neobičan zaplet i brilijantan stil pisanja.
Ali prvo ćemo početi od samog autora, koji je podjednako zanimljiv kao i njegove knjige: rođen je pre 60-tak godina u blizini Minhena, na Štarnberškom jezeru; majka mu je bila profesor fizičkog, a otac pisac i novinar; posle gimnazije je studirao istoriju u Minhenu i u francuskom gradu Aks En Provans, ali nikad nije završio studije; 70-tih godina je počeo da piše scenarije za televizijske serije, a kao dramaturg imao je velikog uspeha sa predstavom „Kontrabas“.
Svetski uspeh postigao je romanom „Parfem“, 1985. Ova knjiga je prevedena u 40 jezika i prodata u 15 miliona primeraka. Kao i uvek kada se radi o Ziskindu i ovde je reč o antijunaku, i to kakvom! O čoveku, koji se pretvara u demona u potrazi sa savršenim parfemom.
Posle toga objavio je samo još dva dela: „Golub“, 1987 i „Priča o gospodinu Zomeru“, 1991.
Ipak nije u potpunosti pao u zaborav. Proslavio se i svojim filmskim projektima: scenarijom za film „Rosini ili ubitačno pitanje ko je s kim spavao“ i naravno filmom „Parfem“. Interesantno je da je već od prvog trenutka. kada je knjiga „Parfem“ postala bestseler dobijao mnogobrojne ponude za snimanje filma, ali ih je sve odbijao. Čak je čitavu situaciju opisao u „Rosiniju“. Moralo je da prođe 20 godine da bi na nagovor prijatelja prodao prava – za oko 10 miliona evra. Hm…
Ziskind je oduvek bio sklon mistificiranju svoje ličnosti ili se makar takav utisak stiče o njemu.
Postoje vrlo malobrojne fotografije, a neke su stare 20 godina, koliko je star i poslednji intervju sa njim. Takođe, mnogi nisu sigurni da li živi u Nemačkoj ili u Francuskoj. Možda najbitnije pitanje je ipak zašto neko ko je brilijatnat kao on više ne objavljuje svoja dela. To je navodno objasnio u pismu jednom svom izdavaču time da ostala dela nisu dovoljno kvalitetna. Hm…
Postoji priča da je jednom prijatelju u detinjstvu navodno rekao da će napisati knjigu od koje će moći da živi do kraja života. Hm, hm…
A sad nešto i o „Golubu“. Radi se o još jednom antijunaku, ali ne tako ekstremnom kao u „Parfemu“. Naime, Džonatan Noel ima 50 godina, radi kao čuvar banke u Parizu i nema nigde nikoga. Vodi jednoličan život, potpuno izbegavajući bilo kakav kontakt sa ljudima i bilo kakve događaje, jednom rečju bilo šta, što bi moglo da mu poremeti duševnu ravnotežu. U dobrovoljnom izgnanstvu od života, polako se pretvarajući u zombija!
Ipak jednog dana, dešava se nešto što će ga probuditi iz sna i pokrenuti neke događaje. Pred vratima njegovog stana pojaviće se ….golub. Blizu tako nečeg njemu odvratnom i nečega što mu uliva strah nije mogao da živi. Ubrzo iznajmljuje neku bednu sobicu u hotelu, ali ceo dan se pretvara u katastrofu. Razrešenje njegovog životnog konflikta i radnje knjige se dešava u narednoj noći, tokom oluje (zar je moguće da to bude u drugo vreme?!), posle koje on konačno shvata da je vodio život suviše izolovan od ostalih ljudi i da mu je ovom spoznajom ponuđen novi početak.
