ALEMANYA – WILLKOMMEN IN DEUTSCHLAND

„Man hat Arbeitskräfte gerufen, und es kamen Menschen.“  Max Frisch

(“Pozvali smo radnu snagu, a došli su ljudi”)

Film iz 2011. bavi se  vrlo popularnom temom u Nemačkoj – gastarbajterima.

Kao pojam gastarbajteri nisu ni postojali do 60-tih godina, kada je nemačka vlada pozvala veliki broj stranih državljana da dođu u Nemačku i pomognu razvoj privrede. Najviše ih je bilo iz Turske i Italije, ali i iz Grčke, Španije, Maroka, Portugala i Jugoslavije.  Većina njih je dolazila sa namerom da ostanu samo par godina i vrate se u domovinu, ali su ostali i kao gastarbajteri iz ove priče na kraju uzeli nemačko državljanstvo.  Ipak svi oni ostaju do kraja života između dva sveta: zemlje koju su ostavili i nove domovine, koju sve do sledeće generacije ne prihvate do kraja.

Penzioner Husein i njegova žena Fatma su tek dobili nemački pasoš, iako godinama žive u Nemačkoj. Dok je Fatma vrlo ponosna na svoju novu domovinu, Husein se na pomen toga samo mršti. Za vreme porodične večere, saopštava da je kupio kuću u rodnoj Anatoliji i da želi celu porodicu da odvede tamo. Tokom putovanja njegova unuka Kanan priča svom sestiću priču o tome kako su se Husein i Fatma zavoleli, dobili decu, preselili u Nemačku,  sreli se sa novim svetom i njegovim običajima. Inače baš taj šestogodišnjak se već na početku filma susreće sa glavnim pitanjem, koje sve likove muči: Da li sam Nemac ili Turčin? (Bin ich Deutscher oder Türke?)

Film je komedija, sa tragičnim krajem i sasvim dovoljno elemenata drame da nas podseti da se radi o stvarnom životu. Inače je debitantski film sestara Jasemi i Nesrim Samdereli iz Dortmunda, koje su se već 2006. u seriji „Turski za početnike“ (Türkisch für Anfänger) bavile temom Turci u Nemačkoj.  U filmu nema skečeva i simpatičnih scena o manama Turaka i Nemaca, kao u seriji, već imamo celovit film, doduše sa potpuno nelinearnim tokom i stalnim upadima scena iz prošlosti, koje čine najbolji deo filma. Cela priča je ispričana iz ugla jednog pripodevača, sada već odraslog unuka, u stilu nekakve orjentalne bajke, koja obećava da će i pored neprijatnog iznenađenja, na kraju sve biti u redu: unuk, tek treća generacija gastarbajtera , u svojoj dečijoj nevinosti pomirio je Nemca i Turčina u sebi. To nam dokazuje i srceparajući susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na kraju filma!

Elem, sve pohvale glumcima, pogotovo premladom Rafaelu Koussourisu, koji igra 6-godišnjeg unuka, ali sa šarmom odraslog glumca. Tu je i uvek odličan Denis Moschitto, koji polako postaje zvezda u Nemačkoj, mada ga ja poznajem samo iz filma (kod nas prevedeno kao “Kung fu kebab“).

Pročitajte ostale tekstove iz kategorija:

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:

Podeli članak

Facebook Twitter Delicious Digg Stumbleupon Favorites More

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

Kategorije

Facebook

Newsletter prijava

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl: