Sedmog februara 2012. godine navršilo se tačno 200 godina od rođenja velikana britanske i svetske književnosti, Čarlsa Dikensa. Kao njegova najpoznatija dela često se navode ‘Oliver Tvist’, ‘Dejvid Koperfild’, ‘Velika Očekivanja’, ‘Priča o dva grada’, ali činjenica je da je ceo Dikensov opus nezamenjiv deo viktorijanskog realizma koji nam i posle 200 godina verno opisuje tadašnje vreme, običaje, događanja i sliku sveta. Kao moralista, satirista i društveni reformator, Dikens je bio majstor kompleksnih radnji i zapleta i likova koji su oslikavali tadašnje englesko društvo. Njegovi romani kritikuju nepravdu, naročito brutalan odnos viših prema nižim klasama društva. Edgar Džonson, pisac Dikensove ...

Koga zanima kako se deca rađaju u Australiji a kako u Americi, u kojoj od ove dve zemlje decu nalaze očevi na dnu pivske čaše a u kojoj se deca legu iz jaja na kojima leže rabini ako ste jevrejin, časne sestre u slučaju da ste katolik i prodavačice ljubavi ako ste ateista, odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja može pronaći u animiranom filmu Meri i Maks. Likovi od gline vas mogu navesti da pomislite da je u pitanju laka komedija koja se ne dotiče ozbiljnih emocionalnih i egzistencijalnih pitanja, poremećaja u ishrani ili ljudskih fobija, ali nije ...

Nedavno sam bila u prilici da posetim izložbu autoportreta Fride Kalo u Beču. Ne pamtim da je ikada nečije delo na mene ostavilo takav utisak. Da li je ovo subjektivni doživljaj velike meksičke slikarke od strane jedne prefosorke španskog i zaljubljenika u hispanistiku ili objektivni sud o delima koji govore „više od hiljadu reči“, prosudite sami. Podnoseći stoički svoju tešku sudbinu, Frida Kalo (Magdalena Carmen Frida Kahlo Calderón) je postala simbol za borbu, za hrabrost, za strast i za ljubav, ljubav prema Dijegu i strast prema slikanju. Uspela je da kroz svoja dela iskaže sve svoje želje, snove, nadanja i ...

„Golub“ („Die Taube“, 1987) je novela od nekih stotinjak strana. Delo je autora knjige „Parfem“, po kojoj je nastao i istoimeni film režisera Toma Tikvera. Ako Vam se svideo ovaj neobičan film ili još bolje knjiga, onda je ovo prava stvar za Vas. Ima isti neobičan zaplet i brilijantan stil pisanja. Ali prvo ćemo početi od samog autora, koji je podjednako zanimljiv kao i njegove knjige: rođen je pre 60-tak godina u blizini Minhena, na Štarnberškom jezeru; majka mu je bila profesor fizičkog, a otac pisac i novinar; posle gimnazije je studirao istoriju u Minhenu i u francuskom gradu Aks ...

Malo je ljudi koji u svakodnevnoj komunikaciji razmišljaju o tome koliko je način na koji govore prilagođen situaciji u  kojoj komuniciraju. Ipak, to je nešto na šta ne bi trebalo samo lingvisti da obraćaju pažnju. Korišćenje odgovarajućeg  jezika, konkretnije stila izražavanja  u određenim situacijama, podjednako je važno kao i znati odabrati odgovarajuću odeću.  Svi znamo da je potpuno neprimereno da se na roditeljskom  sastanku  svog deteta pojavimo u kupaćem kostimu, kao i da je potpuno besmisleno da odemo na spavanje u fraku ili satenskoj haljini i salonkama. Opšte je uvreženo mišljenje da odeća koju nosimo govori mnogo o našem karakteru. ...

„Man hat Arbeitskräfte gerufen, und es kamen Menschen.“  Max Frisch (“Pozvali smo radnu snagu, a došli su ljudi”) Film iz 2011. bavi se  vrlo popularnom temom u Nemačkoj – gastarbajterima. Kao pojam gastarbajteri nisu ni postojali do 60-tih godina, kada je nemačka vlada pozvala veliki broj stranih državljana da dođu u Nemačku i pomognu razvoj privrede. Najviše ih je bilo iz Turske i Italije, ali i iz Grčke, Španije, Maroka, Portugala i Jugoslavije.  Većina njih je dolazila sa namerom da ostanu samo par godina i vrate se u domovinu, ali su ostali i kao gastarbajteri iz ove priče na kraju uzeli nemačko ...

Bioskopi beleže sve manju i manju posećenost. Osim krize, finansijske situacije, lake dostupnosti filmova (čitaj: piraterija), moramo imati u vidu i da Holivud plasira sve manje zanimljive filmove, prežvakane priče i globalno lošiju produkciju (ocene najboljih deset filmova dostižu od 8,8do 9,2 na najvećem portalu o filmovima i serijama – IMDB-u (Internet Movie Data Base), a najnoviji je iz 2008.godine,  dok je većina  (osam, da budem precizna) iz dvadesetog veka. Čini se da sve pare idu u tehnološka dostignuća, efekte i reklamu, a srž se zapostavlja (naravno da postoje izuzeci!). Srećom nije sve tako crno. Televizija je u procvatu ...

Nosili opanke ili starke, plaštove ili plišane sakoe, oni su uvek u modi. Štaviše, postali su deo mejnstrima. Gospodin Sava Savanović i grof Drakula dobijaju brojne mlade naslednike. Viđamo ih svakodnevno na TV-u, smeše nam se sa bilborda i reklamnih postera polako počinjući da diktiraju trendove oblačenja, frizura i ponašanja.  Twilight, True Blood, and The Vampire Diaries samo su neka od brojnih ekranizacija koje uživaju ogromnu popularnost među mladima i mnogima postaju uzori.  Ne viđamo ih samo u filmovima i serijama. Svi znaju da beli luk nikako nije deo ishrane jednog vampira ali ne možemo a da ne primetimo ...